Dositej Obradović u Hopovu

чи

пен

Глава У Монашки устав у Хопову 120)

После Велшке Сеобе на тле садашње Карловачке Митрополије, после оцепљења од Пећске Патријаршије и новога организовања наше цркве на основу царских привилегија, започела се у новој отаџбини, под утицајем, илп боље да речемо. под притиском, нових прилика, за први мах још не би се могло рећи реформација, него само рестаурација и репарација нашега народног живота на свима гранама, у цркви, привреди, просвети, друштву. Колико се рестаурација тицала цркве и просвете, водили су главну реч митрополити. Они при том нису имали пред очима каке нове идеје, нису смерали да створе неко ново српско друштво, него су хтели да Српски Народ, који се под Турцима и турском управом запустио, уреде у смислу старих религијозних идејала.

Морао је доћи ред и на манастире који су, како видесмо, били у потпуном расулу. Год. 1183. митрополит Вићентије Јовановић изда монашка правила у 34 пункта.56) Митрополит Павао Ненадовић их је потврдио и допунио још својим додатком у 8 пунктова.

Извори новоме монашком уставу Фрушкогореких манастира нису познати. Оасад се не зна шта је Вићентије имао пред собом «састављајући монашка правила. Духовни Регламенат Петра Великога је зацело познавао, кад је увод из њега узео. Али се у осталим стварима с њим наша правила мало слажу.) Већ се п сами законодавци различито односе према монасима

56) 20 марта 1188 год. их је разаслао епископима и манастирима (Митроп. Арх. бр. 105 ех 1188) а 18 маја опет манастирима (Митр. Арх. бр. 118 ех 1788). Послао их јен банатској земаљској администрацији; ова 1 марта 1196 захваљује (М. Арх. бр. 36 ех 1796). Митрополит је желео да се ова правила приме пи у другим епархијама (Јакшић, 0 Вић, Јов. стр. 68 под 19).

7) У Духовном Регламенту има о калуђерима и манастирима 62 чланка који су распоређени под ова четири наслова: 0 монахахђ (чл. 1—16), О житти монаховђ (чл. 1/—483), () манастнрахљ (чл. +4—48), О настолтелихљ монаствтрећ (чл, 49—62).

Књиге Матице Српске. 19 и 20. 9