Dositej Obradović u Hopovu

146 Доситеј Обрадовић у Хопову

Већина осталих монаха су се од младости образовали за чин; мало њих долажаша већ у годинама у монахе. Види се већ по том, да у манастир људе није вукла побожност, него су родитељи, дајући децу у манастир, желели да им обезбеде ужитак. Ко хоће да се постриже, мора пеко време бити у манастиру на искушењу; требаше га окушати, да ли има тврду вољу за монашки чин, да ли даје јемства да ће монашке обете моћи испуњавати. По одређењу 'Трулског сабора (чл 40) у манастир може ступити дечак од 10 година, а по правилима Василија Великог обети бе монашки могу примити у 17 години. (Петар Велики је за руске калуђере одредио 30 годипу у Регламенту Духовном).

7 Фрушкогорским манастирима овога доба није се гледало на године. Беше, истина, ђака и од 22 године, али их је било и од 9, па чак и од 7 година; 1798 г. беше их највише од 9—16 год. Ни број ђака не беше у сваком манастиру једнак. Док у Хопову г. 1758 на 26 калуђера беше 6 ђака, у Раковцу на 18 калуђера 3, у Бешенову на 18 калуђера само 1, дотле у Дивши на 18 калуђера беше 11 ђака! Чини се да је у ово доба била велика навала недорасле деце у манастире, јер архимандрит Вићентије у циркулару од 5 Фебр. 1756 наређује : „Вђ которомљ монастмру иматљ дфти млади морски, да не задерживаотђ пигдђ, по да распусказотђ ихђ, како бг по школа могли учитисл, да свон дни у монаствру всуве не проводе“. (А где је манастирска школа 2). Сваки ђак је био предат на службу једноме калуђеру, „старцу“, који га је падгледао п васпитао.

Није се одржавао ни канопичан рок искушења, који траје редовпо три године п који се само у случају болести или ако је човек побожан, те је и у световним хаљипама проводио калуђерски живот, могао скратити па шест месеци“) И у том погледу има

#) Н. Милаш, Канонско право, П изд. стр. 605.