Dositej Obradović u Hopovu

“. #84

С 58 28 14

Глава УГ Калуђери Доситејева времена, 14 ||

аудноватих примера. Пре свега удови мирски свеште__зници су се одма кахуђерили, п без искушења. Али _ пије била реткост, да дође у манастир дечак од 15 = | година, а после две године ђаковања (тобоже искушења) га постригу. Има п оваких елучајева: дечак од 11 година дође у манастир, пасе од 13 постриже. Јон је необичнији елучај: дође у манастир дечак од 12 година, па се још исте године покалуђери. Па било је и монашића од 1 година! 'Тако се могло десити, да је 1158 г. у Кувеждину био ђак од 16 "година, а с њим и монах од 18 година, да је у Дивши од 11 ђака био најстарији Михаил Вучковић и имао 29 године, а с њим у истом манастиру био | дванаестогодишњи Дијонисијае Остојић — ђакон! (И | тога је сам Ненадовић рукоположио). Шта се хтело |

.

овом пеправилношћу, и што се она трпела, није са“ ( свим јасно, Али колико су ова деца у раси (прави ||| расодери !) озбиљно ехватала и могла да схвате своје | |

~

монашке обете, можемо мислити !

У прво доба монаштва није било монаха свеште“ ника, јер монах не иде у монахе да буде другима | пастир — то је задатак свештенику — него да под“ визима спасе своју душу. Али се у току времена ово | изменило. Да не би морали звати у манастир паро- | хиске свештенике да служе службу Божју, беше допуштено, да се и монаси рукоположе за пресвитере, алп тако, да буду само свештеници менаха и у ма настиру, а не световњака и у свету (дакле ван манастира). И у сваком манастиру је било само толико НЕ свештеника или јеромонаха, колико је баш требало | || за прквену службу, према броју братије и храмова, ||| а сви остали су били само монаси. У потоња времена || || су се у манастирима рукополагали монаси 38 јеро- И Зћ Ђаконе и јеромонахе и без потребе.о) | || ___Ва доба Досптејево је у велико већ владало, као сасвим обично, оно мишљење у калуђерству које и

ар насаљ нв ИВ ==“

с

5) Голубинскти |. с. 613. ;