Dositej Obradović u Hopovu
148 Доситеј Обрадовић у Хопову
данас влада. Тежња је била: не монаштво, него свештенство. Наши су калуђери, за невољу, ишли још и даље, па су у манастирским прњаворима вршили чак и парохиске дужности, што је сасвим против правила. И онда је настала и ова противна капонима пракса, да су рукополагали децу, тако да је Фрушка Гора била пуна младих ђакона од 12,18. 14, 5 и 16 година, а јеромонаха од 16, 17, 18, 19 и 20 годипа.
Разлог овој аномалији могао би бити ово. Пра-
вила монашка су наређивала да се литургија мора.
„непресбкомо“ сваки дан служити. Калуђера је онда, истина, било много више него данас, али за сваки-
дашње служење и литургисање не беше доста, наро-
чито кад се узме у рачун и апатичност, леност и
мала религијозност наших калуђера. У невољи су се
испомагали оваким младим јерођаконима п јеромонасима.6) То се могло тим пре чинити, што се за свештенство није тражила Бог зна кака богословска спре-
ма. Ову тежњу калуђера за олакшицом митрополит пије ометао; имао је и он рачуна, да што више њих
ђакони и попи (видећемо зашто). Монасима су остали само они који су били са-
свим неписмени и неуки, или који су имали каке
велике моралне или Физичке недостатке, А последица целога поремећаја беше то, да тобожња братија нису била у рангу једнака. У службеним списима се свагда
мећу на прво место јеромонаси, на друго јерођакони_ а на последње монаси, којима се обично додаје епи-
тет „прости“. Да им углед није био једнак, види се и по распоређењу манастирских служаба: монаси добивају најниже службе. -
6) Духовни Регламент Петра Великог је у 45 правилу наређивао, да у манастиру не буде мање од 30 калуђера, упонеже малммљ братствомљ повседневнуо божественнут службу и обшежителетво лкоже подобаетђ отправлати невозможно“. Манастири е мањим бројем братије морају се вдружити.
веран пре