Dositej Obradović u Hopovu

148 Доситеј Обрадовић у Хопову

данас влада. Тежња је била: не монаштво, него свештенство. Наши су калуђери, за невољу, ишли још и даље, па су у манастирским прњаворима вршили чак и парохиске дужности, што је сасвим против правила. И онда је настала и ова противна капонима пракса, да су рукополагали децу, тако да је Фрушка Гора била пуна младих ђакона од 12,18. 14, 5 и 16 година, а јеромонаха од 16, 17, 18, 19 и 20 годипа.

Разлог овој аномалији могао би бити ово. Пра-

вила монашка су наређивала да се литургија мора.

„непресбкомо“ сваки дан служити. Калуђера је онда, истина, било много више него данас, али за сваки-

дашње служење и литургисање не беше доста, наро-

чито кад се узме у рачун и апатичност, леност и

мала религијозност наших калуђера. У невољи су се

испомагали оваким младим јерођаконима п јеромонасима.6) То се могло тим пре чинити, што се за свештенство није тражила Бог зна кака богословска спре-

ма. Ову тежњу калуђера за олакшицом митрополит пије ометао; имао је и он рачуна, да што више њих

ђакони и попи (видећемо зашто). Монасима су остали само они који су били са-

свим неписмени и неуки, или који су имали каке

велике моралне или Физичке недостатке, А последица целога поремећаја беше то, да тобожња братија нису била у рангу једнака. У службеним списима се свагда

мећу на прво место јеромонаси, на друго јерођакони_ а на последње монаси, којима се обично додаје епи-

тет „прости“. Да им углед није био једнак, види се и по распоређењу манастирских служаба: монаси добивају најниже службе. -

6) Духовни Регламент Петра Великог је у 45 правилу наређивао, да у манастиру не буде мање од 30 калуђера, упонеже малммљ братствомљ повседневнуо божественнут службу и обшежителетво лкоже подобаетђ отправлати невозможно“. Манастири е мањим бројем братије морају се вдружити.

веран пре