Dositej Obradović u Hopovu

Глава УГ Калуђери Доситејева времена 149

При џостригу је сваки монах полагао обете „на три совљта евангелискан“, на спромаштво, чистоту и нослушност (чл. 1). По старим освештаним законима монашким нови брат се тим обавезао, да неће оставити свој манастир и ићи у други, него ће у свом постригу живети само за Бога, све своје време ће употребити само па молитву | на размишљање о Богу. Монашки обети имају за њ вечиту обавезу.') Како су паши Фрушкогорци испуњавали обет сиромаштва и послушности, видели смо, а биће још приике да видимо. Нешто ћу овде навести о испуња“ вању обета чистоте.

По стародревпим монашким правилима женскињу

је забрањеп улазак у манастир. На Св. Гори се ово

правило и данас строго извршује. У нашим манастирима се оно није пзвршивало. Било је много начина како су наши монаси долазили у најразноврсније односе са „светом“, а они су марљиво итражили додир е њиме. Под сваким манастпром беше прњавор у којем су калуђ-ри вршили парохиске дужности. Хоповци су при побпрању десетка, пециву ракије, продавању и претакању вина често одлазили у Ириг у своју кућу.) Али је женскиње долазило 7 у манастир, на имање мапастирско, па и у саме зидине. Долазило је, пре свега, па службу, на исповест, причешћивање п молитве.) Просфоре за литургију меси-

т) Соколовљ |. е. 996. 5 У Хоп. Намесничком Тефтеру 2 дец. 1158 г. има бе-

чешка: „Дадо кћери Миличиној да купи капу, што послужује код куће у Иригу 20 н.

9) Доситеј казује у „'бивоту: „Колико сам се чинио светац, ништа мање за младу чељад молио сам се врло усрдно, а за старе баке није ми ишла молитва од срца“. — Уз

Нравоученије 138 басне Доситеј вели, да није још видео тако дрвене и нечувствене калуђере, који за женом не уздишу, не цезну и не гину. Мисле и пустињаци на њих. „А ми у Опову, где су, Фала Богу, праве жене, као што их је Бог створио и мати родила, оћеш зар да о њима не мислимо 2 Све гу лажи с временом залуду, ваља да им се трагови нађу“.

радна сав