Dositej Obradović u Hopovu

> Мун пе и аи

162 Доситеј Обрадовић у Хопову

Ако би цар запштао : „Чимљ време проводетђ у мопасторуФ“ нека калуђери одговоре: „Вљ церковђ па свое време три кратђ вхожденје, дблаше у башахђ п прочитанте жимли сватнхљ“, Овако је г. 1768 митрополит Ненадовић учио (у циркулару од 4 маја) своје калуђере да говоре, ако би цар Јоспе дошао у који

манастир. Гако је оп замишљао идејал мопашког жи-

вота; цело је време подељено па заједничку молитву у дркви, бављење у ћелији уз житија п скономски

рад. Али је и он сам зпао добро, да је у манастиру било другојачије.!!)

Видели смо да је у црквеном правилу било пропуштања, а на самој служби (чак и у олтару) переда. Наредба о „мертигу“ такођер се није строго извршивала, те су се братија, у папитом стању, и у самој трапези, у тој другој цркви, пеовала, свађала па богме п била“) А било је тога у изобиљу и изван трапезе, у мапастиру п извап мапастира. У монашким правилима има п ова паредба (чл. 20): „Шесовки, бтента,

1) Да монави не би „полдали чужихђ трудовђ“, Петар Велики је гледао, да их привуче на неку друштвену службу. Неписмене монахе је упутио на разне занате, на пр. столарски, сликарски. Осим тога манастири се удешаваху за добротворну службу друштву, обраћаху се у уточишта за старе и немоћне, у болнице и васпиталишта. Год. 1164 су у Русији секуларизована манастирска добра а монасима је одређена од државе плата. (Павловђ, Курсљ церковнаго права, 1902 г. стр. 225, 226). Наши митрополити нису, разуме се. ни мислили на оваку реформу манастира.

#>) 1764 г. је неред већ дозлогрдио, те је Ненадовић 26 јула упутио манастирима циркулар (Хоп. Цирк. Прот. бр. 129) у којем вели, да је дознао, да у трапези (овде се то вели. да је трапеза „вторан церковљ) „псовки, кавги и битки пропеходатђ,“ те калуђерима строго забрањује „при трапези кавгу и боћ и безчиннњи разговори воздвизати“, а настојатељима наређује, да таке не крију. него да му их у репорту јаве. — У Хоп. Сабор. Шрот. под 2 окт. 1166. има ова белешка: „Отецњ игуменђ понуждавалљ братпо, ако кои има что тужити се, нека на сабору тужи се, а не у трапези при ручку и вечери глумити и викати, како наши отђ брат имало обљчан“.