Dositej Obradović u Hopovu

Глава УГ Калуђери Доситејева. времена. 168

оквернословји, кошунство, поношени, подемфанји, уничижеша, укореша, осуждеши и роптани“, у манастиру и ван манастира, на послу или ма где, никад и ни од попа да се не чини поље жостоков наказанје 3апрешаетсн“. Што се овде тако строго забрањује, мора да је била обична ствар у манастиру у доба законодавца Вићентија. А да је тога било и у доба Досптејево у Хопову, то ћемо мало после видети.

Велику је невољу пмао Ненадовић са својим калуђерима због изласка из манастира. Умакнути испред очију опрезнога игумана, ослободити се окова у које су стезале монахе зидине манастирске и строги устав и умешати се међу свет, међу опаки свет од кота је монах тобоже побегао — беше страсна жеља већ старих калуђера. Већ Халкидонеки сабор у + правилу

заповеда монасима, да „тишину љубе, нека остају увек

у оним местима у којима су постављени; нити се смеју мешали или учествовати у црквеним или светским пословима, остављајући своје манастире, осим случаја ако пм то по прекој потреби буде допуштено од епа“ окопа града“.4%) И митрополит Вићентије у монашким правилима (чл. 14) наређује, да без благослова и допуштења настојатељева или намесникова нико не од-

лази камо У град или село, нити сам, него с још јед-

ним братом; али не с оним којега он хоће, додаје опрезни законодавац. акони сами никад нека не излазе.

Али ова наредба у монашким правилима није имала жељена успеха. И ту се морао Ненадовић енергично прихватити, те је у додатку правилима (чл. 6), по свом обичају, потанко одредио, кад се сме излазити и како. Да је излажење из манастира необично учестало, види се и по оштром тону у који Ненадовић удара одма у почетку поменутога правите о излажењу. Да би се, вели, и овај устав неокрњен сачу-

= 888 И И 8

5) Н. Милаш, Правила православне цркве ЈЕ 384

Зак јациниваица арена ПНЕ

Е | 5 3 Ц

|: | |

| |