Dositej Obradović u Hopovu

аи

164 Доситеј Обрадовић у Хопову

вао и „неприличнал чину монашескому скитна престала“, заповеда, да нико из манастира ни у најближу

варош или село, а још мање камо даље сме ићи без

благослова и цедуље својега игумана. У ту цедуљу,

која је управо пеки путни лист (пасош), треба да се

упише име излазника и степен свештенства, а и опога. ко излази в њим; у листу се мора пазначити, каким послом иде и рок када треба да се врати у манастир.) Сам нико не сме излазити, наређује се даље, него с још једним братом и свугде морају ићи у монашком оделу. Ко се ухвати у епархији да иде без путнога ласта, добивена од игумана, или да иде сам, тога треба дотерати у резиденцију. Ни игуман не сме ићи сам, него свагда са још једним братом. За скупљање милостиње није могао ни игуман дати допуштење, пего се мора искати допуштење од самога митрополита.

Ни овако строга контрола није могла да искорени зло. Год. 1754 објављује митрополит забрану, >) да нико не сме ићи у другу епархију ни на две мпље, а после две године се понавља забрана, да без допуштења митрополитова нико не сме ићи у бачку епархију. Наређује се да се свако кога ухвате без путнога листа у железним оковима дотера у Карловце.4%) Много су били криви за тумарање п скитање калуђера игумани који су се и сами радо шеталп, те су стога морали и братији да гледе кроз прете. У последњем циркулару се ограничава и излажење пгуманово, јер, вели се тамо, кад игуман изметне ногу из манастира, братија „неболзнено и распустно“ живе: ако је потреба, нека пгуман шаље намесника.

+) И у византиским манастирима је монах, кад хоће да изађе из манастира, добивао од игумана „печат“ (као марку или цедуљу, која сведочи да излази с допуштењем), који је морао показати вратару; вратар не сме никога пустити низ куће без такога печата (Голубинекти 1. се. 622).

#) У циркулару од 8 Фебр. 1154 (Хоп. Цирк. Прот. бр. 45).

+9) Хоп. Цирк. Прот. циркулар од 5 Фебр. 1756.