Dositej Obradović u Hopovu

Глава УГ Калуђери Доситејева времена. 161

очита по једанпут псалтир 6 молптвама и поклонима, и тако да буде у затвору све дондо, док не дође к себи и не да за се поручника (јемца), да више неће грешити, п тек се онда пушта из тамнице.!) Ако ни овака крајња средства не помогну, онда се већ нема куд, него се таки грешник изгони из манастира „лко инолзачникљ и митарђ“. А као видљив знак, да се с њега скида дата му благодат, игуман јавно скида с њега камплавку и мантију; особно имање његово остаје манастиру.

(0 мирјанима који су у служби манастирској, као што су момци, слуге, ђаци, био је краћи процес: према кривици добију батина, а ко се не поправи, „просто“ се протера из манастира.

Али шта су вределе п овако строге казне, када, као што видесмо, све до Ненадовића монашка иравила _вђ конечпов забвенте погребошаса“. Кад је сео на митрополитеку столицу, Ненадовићу је први посао био, да мопашка правила потврди и допуни, после генералне визитације им је драконским мерама прибавио важност. У допупи својој наредио је (чл. 1Н.), да се монашка правила па братским саборима пред свом братијом прочатавају и да се код свакога чланка сваки брат пепита, да ли га се држи и по њему живи. На онога ко се њих не држи има се применити сва тежина казненог поступка. Ко се не би покорио братском суду и одређеној му казни, тога нека игуман јави митрополиту.

Џа записника братскога сабора се види, да су се, особито пошто је легла борба за осопштину, те су настале сређеније прилике, на свакој седници прво чи тала монашка правила и да се о њима говорило. Записник седнице се обично почиње Формулом. „ББеТђ соборђ вђ нашемљ обцежителномљ монастарђ Хоповћ,

Ежена 57) Да ова тамница није била само на хартији, види се

из ове белешке у Хоп. Намесн. Тефтеру 16 авг. ИО а

Шиати 2 локота — на тамницу и на орман куински“.