Dositej Obradović u Hopovu

за

168 Доситеј Обрадовић у Хопову

на нђмже милостивћише издатан правила прочитахомљ“. Покашто се додаје: „таже измежду соболо доброрђчнеми словесп за исправленје свов наказавшеси —“ Текући манастирски послови су се отправљали у договору и заједничком оджуком,>) те у записнику долази Формула: „и о дбЕлбхђ монастнрскихљ надлежацихљ обшеству внутренхже и вафшннхљ имфхомљ разговорђ и тако соборђ окончихомљ“. Важпије предмете је протоколист назначио, и записао одлуку; диесциплинарни прекршаји су такођер увођени у записник, а и пресуде п казне. Ако би се десио већи ексцес, игуман би са заклетим старцима спровео петрагу, преслушао сведоке и изрекао пресуду, ша је и то све увођено у саборни протокол.

Митрополиту беше једно јемство да ће у манастиру бити реда и то, ако се правила непрестано читају, како би она свагда подсећала на дужности монашке, и како би се после читања, при „истазанно“, монаси бар сваког месеца једанпут или двапут огледали као у зрцалу и опазили своје недостатке, Али се он није само с тим задовољио. Он је од игумана п братства тражио и писмено уверење, да се правила монашка извршују, те је после генералне визитације почео искати т. зв. репорте. Пиесмени репорги имају важно место у систему пепрестане коптроле, који је митрополит Непадовић поступно органпзовао. Први пут се, колико ми је познато, говори о репортима у циркулару од 13 септембра 1754 год.3) У њему се паређује пастојатељима, да свака три месеца прегледе манастир и споља и изнутра: „строителство, економно и ханте и ограничје, и како монастврожителе живутљ“, п штемен репорт о том дужан

55) У репорту од 80. септ. 1764. г. под 8) изјављује игуман с братством: „везкуто потребу монастнрекуто кљ полађ обшества надлежашуо собором и договоромђ оправлнемљ“.

55) Хоп. Цирк. Прот. бр. 58.

сва и НА