Dositej Obradović u Hopovu

“-

~

Глава ПТ Раздор у Хопову 65

прву реч п што се том приликом истакнуло необичном дрскошћу, зацело ће бити највише заслуга његова пастојатеља.

Врховни намесник Теодор се таман угодно сместио у власт својега противника, и, како је овај био осуђен на шестогодишње одлучење, надао се да ће још дуго управљати, кад ал једнога лепог дана се појави у Хопову стари архимандрит, и то не само ослобођен од одлучења, него и с настојатељском влашћу. Може се већ мислити, да ће бпти онако као кад се састану два паука крсташа у једној мрежи: биће очајна борба.

„Како је дошао архимандрит из Карловаца из ареста, од оно доба све попреко гледе један на другога. Теодор неће да се архимандриту покори, нити хоће да пита за послове монастирске, а сам не зна када је кому послу време, веће почне штогод пословати, а архимандрит прекрати; а архимандрит кад кому заповеди да што ради, Теодор поквари. И тако

је све сметено помежду њима. Тако су и винограде

др - => а неини

обрали и вино истакали, п тако су и прочи послови сви сметени. Нити нас могу слуге дослужити, а и братији се досадило свакога сабора мирити њих дво-

јицу. Теодор се опије. пак псује свакога кад архи-

мандрит кому заповеди, да што послује или камо да отиде: Теодор на тога нападне псовати: — Зашто ми отимаш команду, то је моје дјело!“

Ово су речи јеромонаха Јоаникија Јоановића које је доцније, на истрази, исказао о почетку раздора, п његов исказ јасно осветљује ситуацију.) Из исказа осталих калуђера п њихове тужбе, о којој ће се још говорити, види се сасвим јасно чудно владање намесника Теодора. Мекази се њини у главном слажу.

7) Цела трећа глава је у главном израђена на основу докумената Митрополиске Архиве, наведених напред међу изворима под бр. 9 стр. 16. И овај цитат је оданде.

Књиге Матице Српске. 19 и 20. 5