Dositej Obradović u Hopovu

66 Доситеј Обрадовић у Хопову

Ако калуђери понешто увеличавају грешке и преступе Песодорове, није чудо, јер им беше заиста додијао. Али да је у њих, дајбуди у неколицине, било довољно објективности, види се по том, што некоји криве и архимапдрита или, управо, . обојицу за сав раздор у манастиру.

У спинодској одлуци, коју је митрополит из Ју рљег тега послао 11 јула по свом архиђакону Вићентију, наређује се, да се архимандритима „паки прежнее в' монастврфхљ повелителство и началслво точно и по прописаному уставу“ враћа. Ако би пак опет што предузели против општежитија, казниће се по заслузи п преселити у други манастир. Архиђакон Вићентије допео је од Синода још и наредбу, да хаџи-Захарија плати свој дуг манастиру (оних 201 Фор. што је без одобрења братства дао митрополиту и које је братство преко архимандрита Вићентија тражило). Хаџп-Захарија није имао куд. него је истресао шпаг: дао је 200 Фор. у готову новцу; затим 2 коња, која су му сродници поклонили, у 80 Форинти; на остало је дао облигацију, да платп о Митрову Дне.

Намесник "Пеодор није могао да се помири са новом уредбом у манастиру која је укинула провизорију уведену 27 маја, а с њом и његово господство. Дошао је према мрском противнику опет у одвисан положај, који је он сад, као намесник, и после досадашњег самовлашћа, још теже осећао. Домазило је сваки час до трвења због компетенције властш у манастиру. „Ја сам овде како игуман, = нећу за свашто Захарију питати“, рекао је једном Теодор, псујући архимапдрита. Другом приликом је рекао: „Ја сам овде памесник и господар, нећу Захарију питати за свашто“. Види се, да му је тешко било

да прегорп власт.

Ако архимапдрит нареди своје поуздане љуле Теофана и Антонија (Теодор их је звао „шшионима Захаријиним), пли млађе калуђере, на каку службу. 'Геодор их псује: „Шта се ви памећете на моју

4

ши т