Dositej Obradović u Hopovu

68 Доситеј Обрадовић у Хопову

Хоповац. Овај се исказ може потврдити. а оња се сумњало, да је ишао обрштеру Вуку Меаковићу у Митровицу, да пита за неко писмо (јамачно се ствају тицала молбеног меморијала иришкога збора). Иуао је веза с бароном Пејачевићем.“) Живео је у пријатељским односима с епископом пакрачким Соропијем. После ће и то доћи у тужбу, како је опе зиме, кад је био намесник (с год. 1154 на 1755), пшао чак у Пакрац. У повратку је сврнуо У Илок, како се сам после правдао, да одмори коње и да се одтреје од зиме. Види га барон Брњаковић, те га позове к себи. Калуђерима хоповским је веома криво било, кад су после за то чули, што се он разговара с овим „врагомђ церкве нашен“. Из Илока је еодор отишао у Футог у спахиски дом, те је тамо ручао. Одавде у Нови (јад, тобоже да епископу бачком однесе поруку од епископа Соеронија. Из Новог Сада пређе у Карловце и тек онда се вратио у Хопово. Разуме се, ишао је чешће и у Ириг. Теодор се брани, да је увек питао архимандрита, само двапут није, јер хаџија неће с њим да говори, а он беше зват на ручак.

Црквене дужности Теодор врло слабо извршује, туже се даље братија хоповска. У цркву слабо иде, преду не држи, веће све да му је да ходи којекуда, а за манастир слабо и мари. Један случај особито доказује малу побожност Теодорову. У очпев. Петке питао га је пареклисиарх: „Оче намесниче, хоћемо ла чинити бденије преподобној Параскевиг“ А он „обозрфвен гордђ“ рече: „Кому Бу чинити бденије, једној вештици, једној бабетини!“ Доведен после у шкрипац, Теодор се бранио, да није онако рекао. него је, вели, у шали одговорио. „Де ћеш свакој баби српској чинити бденије, а у московској књизи

МЕ НА

5) 0) том је знао пи Доситеј. У „Животу и прикљ.“ 1,104 меће Доситеј у уста игуману Теодору ове речи“ „Ти видиш како ме љуби Г. барон Марко Пејачевић. Откако смо сетод познали, љубимо се, како да смо рођена браћа; наше се нарави тако слажу, да се никад један другом омразити не можемо.“