Dositej Obradović u Hopovu

.

а

Глава ШП! Раздор у Хопову [2

одору, које, ваљда, од жалости према алејоу == опростише 300 Фор.

Него паметнији на сабору улучише ову прилику те, не знам већ по који пут, измирише два супар“ ника. Опростише све један другом, а сабор Теодору. Али помпрење није ишло од срца. Старе задивљале ране се не могаху једним махом залечити. Сутрадан архимандрит нареди Теодору и Антовију да иду У Ириг, да већ једном уместе казане и испеку ракију. "Го је била прилика да се окуша послушност намесникова. Антоније послуша наредбу архимандритову,

а ТПеодор — не оде у Ириг.

На трн дана после тога догоди се нов сукоб. Ирижанин Аћим Вујић дошао по 20 Форинти што му манастир беше дужан. Намесник га одведе у ћелију, донесе најбољи шиљер, те почеше пити. У тај мах дође у манастир Обрад Радонић, грађанин новосадски. Он је већ био ктитор беочински, а сад је наумио да направи ћивот св, кнезу Лазару, те је дошао да види скупоцени п лепо израђени ћивот св. Теодора. Када напштом намесвику јавише, да је дошао

Обрад, рече: „је ли донео милостињу 2 Ако није, то |:

нека иде без трага, пеп му мајку!“ У трапези се

повела после и о том реч, п братија су замерала намеснику што пије у ћелији. „Какав би ја намесник (био, бранио се Теодор, а не би смео изнети човеку чашу вина!“ Реч по реч, те се Теодор и Теофан, који је такођер био папит, љуто завадише. Намесник је опет пстресао свој речник погрдних речи. Назвао је Феотана „псом“, „унцутом , „монастирским татом“

који је седам парусија изео. Теофан се. наравно, 54 ово тужио архимандриту. И овај је плануо: „Зашто га ниси изгазио!“

Позван, после, од истражне комисије на одговор за ове погрде, Теодор је за овај сукоб признао, да ву се свадили и песовали и да су била пијана обадва. Али је у нечем изменио своје речи које је тада рекао, наиме, он није рекао за Теофана да је изео па-

при

саду аеро ваин :