Ekonomist

и на широко расправљају ово питање. Неки људи подносе отуд и конкретне предлоге како да се проблем најбоље реши,

али изгледа да Народну Банку то најмање интересује!

За емисиону банку није главно, да покаже повољан ре зултат у рачуну добитка и губитка. Међутим, главни разлог кад је још летос покретано питање O повећању дисконтне стопе, био је у томе, што се режија банчина знатно повећала, те је била опасност, да прошлогодишња добит не буде мања од оне у 1928. Као и све установе, које имају монополски положај, и ова се бирократизира, тако рећи паралише за неку ширу акцију и за неку јачу улогу у нашем привредном животу. Било је корисних и важних предлога, који су потицали од угледних привредних корпорација и професионалних установа, али се у банчиној управи никад о томе није 03биљније дискутовало. Чак се сматра, са једног формалистичког гледишта, да Народна Банка не мора ни да буде у контакту, ни да одговара лицима и установама, које нису с њом у пословној вези!

При таквом стању ствари, изгледа парадоксално, кад нам новчанична банка у свом годишњем извештају даје неки општи поглед на стање наше народне привреде у протеклој години. То је чак акционарима досадно, јер желе да се што пре пређе на ствар: решавање о подели добити и попуња-

вање упражњених места у управном и надзорном одбору. Што се тиче самих цифара ствар стоји овако: 1. Ме тална подлога се из године у години увећава и износила је на дан 31. децембра: 1922 1923 1924 (у милионима динара)

Ковано злато . . . . . 640 68,8 12,8

= сребро. . . . 162 18,8 17,5 Страна монета. . . . . 11 9 4,6 Депои за страни и девизе 267,5 348, 9199

Укупно: 349,3 438, — 474,3

Као што се види, и звечеће злато долази помало у банчине касе, ма да би се могло, по количини која се у земљи налази тезаурирана, и више прикупити, кад би сео томе хтело да размисли, с обзиром и на формирани фонд за куповину злата, који износи око 50 милиона динара (крајем 1923). Сребро је мање више стационарно. Аустро-угарске круне и сребрни динари одоше у иностранство или се претапају у индустријске сврхе, јер Народна Банка неће да откупи то сребро по тржишној цени. Сток девиза и стране валуте увећали су се поглавито заслугом Министарства Финансија, које откупљује трећине извозничких девиза, а често и на домаћим бер-