Ekonomist

388

стабилизацију динара није испунио. Кад осим тога узмемо у обзир да је код нереалног буџета и други услов буџетске равнотеже у питању, онда не разумемо предлоге које Д-р Топаловић ставља у Х. глави свога реферата о стабилизацији валуте, да је развитак наше привреде довољно напредовао, те да би се вредност динара заменом од 10 папирних за 1 златан могла поставити на златан паритет. Баш догађаји који су се пре месец два одиграли на девизном трхишту показали су да је привремени стабилизациони ниво од 9 шв. франака 20 сантима за 100 динара висок, јер је за оно кратко време интервенције Народне Банке у сврху подмирења потребе за страним девизама сразмерно јако редукован њен сток девиза. Ако се сад тај стабилизациони ниво дигне на 10, као што то предлаже Д-р Топаловић, тај би висок ниво динара отежавао извоз, а олакшавао увоз, што би наш трговински биланс направио још већма пасивним, а што би у даљој консеквенцији утрошио и онај остатак страних девиза Народне Банке, после чега би динар морао још већма да падне. Позната је чињеница да је дизање течаја једне валуте много тежи задатак, него његово подржавање на истом нивоу. Осим тога ниво мора a одговара природним уветима националне привреде, а да би стабилизација на дуже време успела. Треба се само осврнути на друге државе које су покушале трајно да стабилизују своју валуту, па чак и на оне, које су као што предлаже Д-р Топаловић једним одлучним гестом, путем девалвације свели свој новац на златан паритет. Ми. на пр. видимо да је Пољска и Белгија поред свег свог златног паритета доживела значајан пад свог новца, и ако је његово стабилизовање законским путем било утврђено. Ове су се земље шта више постарале, да већ постојећи сток својих девиза допуне још и валутом из зајмова са стране па им ни то није много помогло. И сама Енглеска која је најближа била предратном течају своје валуге мучи се већ од априла прошле године да · се врати на тај паритет, па је до сад успела да превали једва половину тог пута. Фунта је наиме у својој спољашњој вредности скочила на 4.85 Долара, док је њена куповна моћ заостала на 4.655 Долара, тако да је настала увозна премија од 30 цента за стране производе. Заштитном царином коју је Енглеска увела да би извесне домаће индустрије одбранила од стране утакмице, она је спречила снажење те куповне моћи и смањивање разлике између ње и спољашње вредности, те је на тај начин продужила кризу своје привреде. Боље пролазе земље, као на пр. Чехословачка, која пре свега поступно, у етапама спроводи привредну стабилизацију, а задовољава се за сад спровођењем привремене стабилизације своје валуте. Она ће тек онда, кад буде успоставила стварну равнотежу у свом буџету и кад буде «ктивирала.