Ekonomist, Jan 01, 1927, page 28

48

сечно, дакле, за три пута више него што то износи просечна "потрошња меса целокупног становништва Југославије, без обвира на то, да ли је то становништво варошко или сеоско. А та, или бар слична, размера вреди, без сумње, и за остале наше вароши, више или мање. Али — све и кад би располагао са потребним подацима о потрошњи меса за све наше вароши — опет би ми било немогуће утврдити у којој се равмери троши месо по варошима и месо по селима, јер не постоји никаква свестрано призната критерија (или их постоји одвише |), по којој би се могло тачно одредити што је заправо »варош«, e што је »село«: Ту муче статистичари велику муку !

Што се, међутим, код нас, претежно, мало меса троши, то је врло рационално; већина нашега становништва то су сељаци и фивични радници, који троше, првенствено, мишићну енергију ; њима је потребно, према томе — више него интелектуалним раднику — произвођење енергије и топлине, а то се да постигнути једино угљеним хидратима и масти. Најцелисходнија размера требала би, у опште, да буде ова: један део авотне на 6—10 делова респираторне хране.

По Voit-y требало би, за једно одрасло чељаде од 70—75 кг. тежине, које ради, умерено,“ 10 сати дневно:

+ По једној статистици, коју сам добио од госп. А. Југа, Инспектора Дирекције Државне Статистике, били би проценти варошког и сеоског становништва код нас следећи:

1921/1922 1910/1912 вароши села. вароши села Србија ВЕШ ји = 19,77 86,28 18,17 86,53 Хрватска и Славонија, Међумурје, острво Крк-'и општина Кастав о... о... =-« .. 11,64 88,59 ~ 10,1 89,89 Словена на io 8 o oc Br dO Goro qa dB aa Goro ALA U) 87,91 10,99 89,01 Босна и Херцеговина .................. 15,69. 84,34 15,90 84,10 Датматија | селила ал ен а 119 88.541 11,05 88,95 Војводи та ли нанеле а а АЕ 76,06 23,50 76,50 ПО боја ле ој а ил она о оно а а - 45,40 84,60 — Југославија но мина аи и а 6 85,54 13,60 86,10

а

2 При тешком раду потребно је, дакако, и до 3800 кал, п више, дневно. А лица, која још расту, требају, сразмерно, више хране, него лица, код којих је растење већ довршено. Трудне жене (и жене док доје) требају много више белапчевине и масти. Како су далекосежни биолошки процеси, који се одигравају у женском организму — док траје код жене полни живот — види се из следећег : жена губи, због менструације (К. Безтзоћп по подацима Зе ћенп-а) 12 пута годишње, од прилике по 170 гр. (2 кг.) крви; за цело време, док траје полпи живот, 50 кг. За време трудноће жена добива (односно губи, доцније, после порођаја) по 6 кг. (дете,