Ekonomist

У послератној трговинској политици клаузула највећег повлашћења добија, у практичној примени, много уже тумачење од оног предратног: и није без интереса да изложимо, у кратким потевима, сва ограничења које је овде завела после ратна пракса, као и коментар, који та ограничења потребују.

Разуме се само по себи, да не мислимо излагати сва, иначе многобројна и равноврсна ограничења, која су заводиле поједине државе после рата; у место тога ми Бемо та ограничења према њиховој природи и ефекту у пракси, груписати и на тај начин дати неколико типичних ограничења, која одликују данашњу Клаузулу највећег повлашћења од оне предратне, и која јој баш због тога, дају једно нарочито обележје.

1. Прва врста ограничења, које је заводено одмах по објави рата,које је било у јакој примени за све време рата као и у првим годинама после рата, али које се ни сада није потпуно изгубило, — имамо у т. вв. индивидуалним дозволама, које се јављају као одступање (изузетак) од опште, увозне или извозне забране.

Практична примена овога ограничења састоји се у следећем : Држава је декретовала општу забрану увоза (извоза) извесне робе, и од те забране чини, с времена на време, одступање, дајући појединцима дозволу за увоз (извоз) извесних, у самој дозволи означених количина.

Са формалног (правног) гледишта овде нема повреде принципа највећег повлашћења:); са практичног гледишта пак овде су отворена широм врата за свакодневне повреде највећег повлашћења. Довољно је, примера ради, да конструпшемо следећу ситуацију : Држава А декретује општу забрану увоза робе т, и путем индивидуалних дозвола допушта увоз те роба из државе В, а не даје дозволу за увоз из других држава, — овако поступајући, право највећег повлашћења за све треће државе било би не само повређено, већ, у погледу на тај артикал, потпуно анулирано.

Споменули смо, да је ова врста ограничења постала одмах по објави рата, и тада је добила обележје једне мере која је заведена у интересу државне безбедности: забрањује се 2608

1 Могла би постојати повреда уговорне одредбе о слосоди трговине, ако је трговинским уговором предвиђено — као што је био случају свима предратним уговорима — да се забрана не сме завести сем у слу-

чајевима који су у уговору изрично и лимитативно побројани (Државна безбедност; санитет; ветерина; биљна зараза).

Етопомист. 3