Ekonomist

192

пошто се одређени минимум не може законским путем хипотековати, да се услед тога сељак баш натеривао да тражи лични кредит код зеленаша, који су пристајали на разне методе пизигравања закона. Када је сељаку требао кредит, он га је морао имати ; и ако су му добронамерни пријатељи законом спречили да отвореним начином нађе кредита код пристојних поверилаца, онда је сељак морао ићи у руке људима којима није било заворно радити незаконите ствари, али су се за ризик своје кажњиве радње двоструко обезбеђивали зеленашком каматом. Зар није очигледно да је сељаку оваквим законима отежан и погоршан положај онда, када се он морао задуживати 2 И зар он није имао право да се моли Богу, да га заштити од извесних нежељених пријатеља, док се од непријатеља могао и сам чувати : И закон о пасивној меничној неспособности земљорадниковој изиграван је на све могуће начине. Ми смо већ горе изложили, да су се земљорадници и на селу и по варошима протоколисали као трговци, занатлије или механџије, или су сами себе проглашавали за »економа« п на основу тога виндицирали за себе пасивну меничну способност идући са схватањем, да се одредбе 5 77 Трговачког Закона имају о томе, ко се има сматрати као вемљорадник, најуже тумачити. Опште је познато и из судске и ив банкарске праксе, да су оваква изигравања била небројена, и да су долазила највећим делом из тежње самих сељака, да дођу путем менице брже и јевтиније до кредита. Из овога се мора извући закључак, да је менични кредит био вемљорадницима врло потребан и врло погодан, и да је законодавац забрањивао вемљораднику употребу меничног кредита насупрот | неким дубоким и стварним потребама које су сељака вукле ка том _ кредитном облику. Ако према томе покушамо да системативирамо разлоге, због којих је законодавац хтео

да одврати земљорадника од менице, онда се ти разлози лативно великог вадужења мора врло често доћи и до продаје имања, што се услед законске забране разно маскира. Сељак, н. пр. уступа повериоцу своје имање тобож под закуп — где сума закупнине у ствари представља неплаћени дуг ; или у облику трампе ва лошију земљу уз извесно

»приде« — опет неплаћени дуг; или у облику предаје имања путем вансудског писменог »уступања«; или се најзад сељак уписивао за трговца. да би стекао право да прода своје имање.

Равуме се да се услед свега овога ризик зеленашев знатно увећао, услед чега је природно и он бивао све немилосрднији. Изгледало је да се ђаво пстерао на врата, да би се вратио на прозор.