Ekonomist
262,
2. Предвиђања на основу тако добивених прецизних, нумеричких података о пословању у прошлости о даљим развојним могућностима бар у најближој будућности.“
Али се канда код нас сматра да оно што важи за приватно газдинство не треба да важи за државну привреду, а још мање за народну. Ни код надлежних ни код нашег света уопште нема разумевања за статистику ; не увиђа се њен велики значај. Државна управа је огромна машинерија која треба да служи општем добру. Статистика јој притиче у помоћ дајући јој оно чврсто тле за њену тако разноврсну акцију. Статистика проучава : |. државно газдовање у њеним сопственим привредним предузећима и унутрашње односе у самој државној администрацији (онај механизам функционисања целог државног административног апарата, Сезећа ава з к) 2: мере које држава предузима као представник целине у циљу развитка народне привреде и остварења ошштег благостања у земљи, ревултате целокупне њене културне политике; најзад и нарочито 3. све важније појаве у економском и социјалном животу заједнице које не подлеже непосредним настојањима државних власти, ограничавајући и у првом и у другом и у трећем случају своја исцрпна истраживања на оне манифестације које се јављају у маси, као колективне појаве, те се као такве могу нумерички ивразити.
Државна власт треба да развије многоструку активност на социјалном и економском пољу да би оживотворила она начела Видовданског Устава која су позната под именом »Социјалне и економске одредбе«.! Она у привредном животу земље утиче различито, према приликама као регулатор, спутавајући оно што не иде у прилог општем добру, а унапређујући оно што служи интересима целине,“ она дејствује као организациони фактор. Њен је задатак да целисходном организацијом унапређује народну привреду као целину и да је на тај начин оспособљава за успешну привредну утакмицу са иностран-
Ž B. Liyio Livi, Il nuovo ordinamento del servizio statistico del Regno, у часопису »Bollettino dell Istituto Mtatistico-Bconomico annesso alla В. Universita degli skudi economici e commerciali di Trieste, Anno II, ... 10-11, (RWlementi di slatislica«ć, изврсно дело овог италијанског статистичара. ускоро ће угледати света у српском преводу г. Дра Томашића).
' Вид. Ђ. Тасић, О правној природи економских и социјалних одре-
даба нашег Устава, у »Економисту« за децембар 1924. год.