Ekonomist

588 =

и у последњем случају — потрошачка или тековинска економија (т. ј. предузеће)ј> После читавог припремног рада је лако одговорити на ово питање. И одговор може бити само један: постој е задруге које одговарају свим овим врстама привредних организација, али нису све ове врсте задруга једнако проширене, значајне и способне за живот. Изузетак се може учинити само за професионалне савезе привредника, јер задруге не примају облик таког савеза, а савез, не будући сам задругом, само отвара при себи задругу пли увима на себе извршење извесних операција по задружним начелима. Такви су задружни зачеци код пољопривредних друштава, земљорадничких клубова и синдиката. Исто треба _рећи и о професионалним радничким синдикатима који, и ако нису задруге, отварају при себи задруге.

(Све пак остале облике задруге могу примати и заиста примају тако: 1. Савез економија : |

a) уговорни савез; таква је, на пр., потрошачка задруга без сопственог магацина која се састоји само у удружењу економија за добијање попуста у приватним магацинима1. Овај је облик сличан конвенцијама и картелима нижег типа.

О) савез типа савезне економије. На овај се тип односи вебина задруга и задружних савеза. То су у економском погледу савези економија са свима горе изложеним особинама савеза, т. ј. они немају знакова унитарности, они не теже за коришћу савеза као таквих, него искључиво служе интересима економија које улазе у њихов састав. Али правно они примају форму самосталних економија на име задруге (немач. (епоззепзећа!). Ова је форма задруга слична картелима вишег типа.

2. Нова унптарна економија која је постала од уједињених економија или лица; таква вадружна унитарнаекономија може бити:

1 Такве су биле српске кредитне задруге од прве задруге (у селу Вранову, основана: 1894. г.) па до краја 1898. г., када је донесен закон о земљоредничким п занатским задругама. »У недостатку закона, и како ниједна власт није хтела да потврди њена правила, ова су обучена била у форму уговора« (Мих. Аврамовић. Тридесет година задружног рада. 1894—1994. Београд, 1924, стр. 96).