Ekonomist

___-----_--_ O ID RJ

а) потрошачка; на пример, гадружла кујаа, и -

0) течевна (предузеће): такве су, на пр. продукцијске за--

натске задруге које су постале из спајања низа занатлиј-.

ских економија, при чему су све те економије престале

да постоје као појединачне економије. Правно оне такође |

носе облик задруга. Ове су задруге сличне трестима.

Такве су равличне врсте задруга. Из реченога се види, да

- није могуће све задруге прибрајати предузећима или унитар-

ним економијама, али није могуће такође све их рачунати као савеве економија. Ипак нема сумње, да се огромна већина задруга јавља као савезне привредне - организације. Такве су у већини случајева потрошачке вадруге и кредитне задруге, нарочито Кат! је! 5 епговог типа; такве су готово све остале

земљорадничке задруге. У задруге које представљају унитарну

економију (предузеће), спадају у много мањој мери проширене занатско-индустријске произвођачке задруге и неке кредитне задруге које су подигнуте на 5ећи!еле-ре11 625 с ј'евим начелима. Констатовање савезног и помоћног карактера претежне масе задруга, нарочито земљорадничких задруга, је врло важно за објашњење суштине задруга и њихове улоге у привредном развоју, нарочито пак у развитку пољопривреде.

Према савезном типу задруге који преоблађује мора бити изабрано за задругарство и место у општем систему економске науке. До сада се опште учење о задругарству обично смештало у одељак о предувећу и његовим врстама. То се правдало :

1. тим што постоје задруге — предузећа, 2. тим- што и задруге

које се не јављају као предузећа, имају у већини случајева облик економије, Али је много правилније да се већ самим местом отпшштег Heba O вадругарству у систему економске науке подвуче његов претежнл савезни карактер. Због тога цетисходније је сместити ово учење у одељак о савевима (удружењима) економија који би се онда делио на два пододељка : |. капиталистичка удружења економија (конвенције, картели, трести) п 2. задружна удружења економија. Такав распоред материјала има јоши друго примућство. При њему учење о за-

другарству престаје да бива само као неки додатак учењу о

другим врстама предузећа. Такво“ гледиште је вастарело и не одговара нити оригиналној природи задругарства нити олим дубоким утицајима које већ сада производи на цели савремени привредни живот задружни покрет који брво расте.