Ekonomist

579

корелације двају статистичких редова. Овај количник или како се он стручно вове, овај коефициент корелације проналази се на следећи начин: морамо у нашем примеру под 1 помножити сваки број горњега реда са одговарајућим бројем доњега реда. т. Ј. — 165 са --= 256 што даје — 42.240, затим — 144 ca == 190 што даје — 27.360 п тако даље редом до --= 79 помножено са — 146 = — 11.534. Збир свију ових бројева, од којих само 34 на — 29даје 986 са знаком -=- износи — 156.599.

Горе смо израчунали, да просечни екари ових двају редова износе 112 п 152. Помножени они нам дају: 112 пута 152 = 17.024, а за десет чланова наших статистичких редова укупно 156 . 599 170 . 9%0 или 0.9199 или округло 0.92 са знаком минус. То вначи, да је равна 92% вероватноћа, да ће промена екара једнога реда у одређеном правцу бити праћена одговарајућом променом екара код друтога реда само у супротном правцу. То је означено овим знаком минуса. Када би косфициент корелације носио знак плус, то би значило да се кривуље за оба реда крећу у истоме правцу.

170.240. »Косфициент корелације« износи —

Ако сада пређемо другоме пару статистичких редова, које смо горе навели под 1, примећујемо да је просечни екар за индекс пољопривредних продуката раван 299, Косфициент корелације, када се на сличан начин израчуна, раван је ППБ оте 560 = = 0 008 = = 0. 5376 или округло 54% "са снаком минус.

Закључак до којег се долави упоређивањем двају косфициента корелације: 0.92 и 0.54, изгледа на први поглед доста неочекиван. Зар је могуће, да је у нашој пољопривредној земљи кретање стечајева јаче везано за цене индустријске него за цене пољопривредних продуката. Међутим треба да се сетимо како наша статистика стечајева обухвата само трговачке, индустријске и занатлијске радње и не води рачуна о пропалим земљорадницима и економима.

Али и поред тога врло важна је добивена констатација и за ове радње, које су обухваћене нашом статистиком стечајева. "Обично се тврди и то потпуно основано — да је за нашу привреду, за трговце и за индустриалце, конјуктура лоша, када пада куповна моћ сељака због смањених цена његових производа. Међутим изгледа, да наши трговци и индустриалци парирају ове лоше последице бар ва 46%.

37%