Ekonomist

580

Други је случај када падају цене индустријских продуката. Када се смањује вредност прикупљених сировина и израђених готових продуката, целога лагера купљене робе, — ту се-туби целокупан плод извршенога прерађивања п удешавања,. ту спаса нема. У 92 случаја од сто пад цена индустријских производа доноси собом повећани број стечајева. Апсолутно је ирелевантно код тога, да ли пад цена долави због светске конјуктуре п повећане понуде робе или пак због новчане дефлације. Не знамо да ли су још потребни даљи докази како би штетно било радити на снажењу нашега динара. Довољно је ако пребродимо тешкоће, које ће нам доћи са стране због повећања куповне моћи влата на светским пијацама п ко је нећемо избећи, чак п у случају да пређемо на знатно важење.

Интереси наше привреде налажу нам, дакле, да почету стабилизацију наше валуте што више учвршћујемо. Све што може утицати на смањене цена (нарочито индустријских производа) мора, дакле, да буде праћено повећањем стечајева,

пошто коефициент корелације између ове две појаве —- стечајева и индустријских цена — износи 0,925

Мислимо да смо овим дали довољан доказ, да су и они статистички податци, којима сада располажемо, довољни да се праве прецизни и далекосежни закључци. Треба само знати и умети применити у пракси сложене статистичке методе, а ово би се најбоље дало постићи у једном Југословенском Институту или биро-у ва конјуктурна истраживања. Баш е тога што наше привредне прилике још нису усталожене нити довољно статистички утврђене, практична вредност оваког биро-а могла би да буде још већа, него што је случај у страним земљама, где се редован ток привредних прилика може предвидети са много више прецизности m где према томе одређивање правца економске политике не наилази на непребродиве тешкоће.

Ал. Вегнер.

1 Формула, по којој су израчунати коефициенти корелације изгледа

A ои : ; дакле овако: _—— где се под фу п бу разумеју просечни екари двају у n O. – х у редова, а под ти у — сами ови екари. Нашт рачун, наравно, би био још“

прецизнији када би и просечну количину основних редова (а не само просечни екар) израчунавали на геометриској основи. ЈУ осталом коефицијент корелације од 0.92 доста је "редак у редовима пв привредне статистике, те је доказ да корелација постоји емпирички потпуно успео. (Karl G.. Karsten The Harvard Business Index — a neW interpretation),