Ekonomist

199

развића таква менталитета зависи у знатној мери здраво и стално развијање задругарства. Оекудица тог менталитета је у већини случајева узрок застоју даљег пораста задругарства; услов распада многих основаних задруга. То је за праксу важна констатација. Она показује, да је развиће задругарства једном својом страном проблем васпитања извесног менталитета у народним масама. Овим се пак објашњава недуготрајност оних задруга које су се појављивали у разним странама за време и после рата, као гљиве после кише, благодарећи различним олакшицама, монополеком положају M OCT. Те су олакшице привукле мноштво лица која апсолутно немају · споменути менталитет и која су својом лакомошћу изопачила многе задружне организације.

Описана задружна мотивација — слободног општеприетупачног привредног стварања —- равликује се од затворене индивидуалистичке мотивације капиталиситчке привреде, али се она не мање разликује одпринудне мотивације социјалистичке привреде. Широко отворена капија у коју се позивају сви који жели пи из које је слободан излаз свима који не желе да остану унутра —- ево је суштина слободног задругарства. Капија у коју се насилно тера ко не желе и на коју никог не пуштају ко жели да изађе — то је суштина принудног соцпализма и комунизма. /

3. За равлику се од капиталистичких привредних организација у којим суделују поглавито имућнији слојеви, у задругама удружују средњи и мање имућни слојеви. Зато су и услови уласка у задруге (величина удела и ост.) обично такви, да би били приступачни економски слабим привредним "слојеве. Учесници капиталистичких економија и савеза — то су : банкари, крупни и средњи индустријалци и трговци, крупнији рентијери и поседници, имућнији чиновници, виши службеници и богатији представници слободних професија. Учесници задруга, обрнуто, то су : ситни и средњи земљорадници, занатлије, мали трговци, радници, нижи и средњи селужбеници, сиромашнији чиновници и представници интелигентног пролетаријата. При савременом је развићу задругарства у задруге увучено већ много релативно имућних људи, исто онако као што се при савременој проширености акционарских дру-

“was die Genossensehaftstheoretiker таг и сегп ја Шпеп (т.ј. у задругама) "еп! Фескеп табсћбеп« (таг Тћпеоге, стр. 112). ;

92"