Ekonomist
500
штава много акција находи у рукама нижих службеника, чи– новника и чак раденика, Дифузија чланова између капиталистичких и задружних привредних организација иде веома јако. Али ово не уклања разлику у течности којом су напуњенау њиховом чистом облику ова два суда привредног живота. Већ се цео смисао задруга састоји и у томе, што оне за ситна и средња газдинства чине приступачним -користи крупних економија.
Према свему. реченом теоретичар може да дефинише задругу као слободно приватно некапиталисти– чко привредно јединство, које представља савез економија или колективну унитарну економију. А.за циљеве се законодавства и праксе може иста дефиниција формулисати на овај начин :
задруга је слободни савев економија пли колективна економија са неограниченим кругом чланова претежно из средњих или мање имућних слојева који има за главни циљ да привредно помаже своје чланове као потрошаче или као економије и лица која се баве неким послом. j
У дефиницију задруге нема потребе да се уносе она њена својства која се јављају као логичке последице набројаних. Али је ва потпуно означавање природе задруга важно имати у виду и ова својства. У њима се испољују даље разлике између вадруга и капиталистичких привредних организација.
Једну сам од њих већ забележио напред и она се тиче различитог положаја људског рада. Она се испољава поглавито у капиталистичким и задружним предузећима и састоји се у томе, што је за капиталистичка предузећа типичан систем најамног рада, за задруге пак извршење главних операција. изводи се радом чланова. Треба подвући, да задружни карактер економије тражи то самоза главне операције, т. |. операције чије-се извршење на вадружним начелима јавља као циљ (немач. 2; уесксезећа!ф) једне задруге. Због тога се чистоћа задружног карактера нимало не квари, ако задруге примењује најамни рад за операције, мада и врло важне, али такве чије вршење није циљ задруге. Тако, чистота ће вадружног принципа губити, ако кројачка задруга буде почела да ради најмљеним кројачима не уводећи их у број својих чланова. Али задружни принцип ни у колико не страда од тога, што кројачка задруга има најмљеног књиговођу и благајника, јер она није задруга књиговођа u благајника.,
~]