Ekonomist
518 чајеве како их у варошима и варошицама заведе општински одбор ако добије за то одобрење од Министра Финансија. По свему се види да је та такса имала карактер случајног општинскор намета, па и то само у привилегисаним општинама. Држава, пак, није користила пре рата овај порески извор.
Идеја о установљењу ове таксе, као и мода, дошла нам је са запада, па чак и из исте земље и места одакле мода у главном долази : ив Француске и из Парива. Но како се Француска у овом погледу послужила нешто мало старијим искуством Белгије, а ми опет искуством обе те земље, то ћемо, ради јасније слике историјског развоја овог пореског облика, на овом месту укратко донети историјате његове у Белгији и Француској, одакле се раширио по већем делу европских, па чак и у неким америчким државама, гдегде и у другој форми.
1. Белгија Ona такса заведена је у Белгији први пут законом од 3. септембра 1913. године као нов фискални извор који је, поред осталих, имао да послужи реорганизацији белгијске војске. Само се, у то време и по томе закону, ова такса није протезала. на све локалг са вабавама, представама и т. д., већ искључиво на кинематографе. Она се уплаћивала процентуално и прогресивно према величини прихода. Окрувима и општинама овим законом дато је такође право да наплаћује таксу у износу од
25 и 75%, од износа држсавне таксе.
За време делимичне окупације, услед увећаних државних потреба и услед наглог увећања свих могућих вабава, међу којима је било чак и вулгарних као што су псеће трке, влада је уредбом од 26. априла 1916. године овој такси подвргла сва позоришта, биоскопе, забаве и све локале и установе за увесељавање. Овом уредбом такса је подигнута на 10% од бруто npuтода сви врста у таквом локалу, изузев сума одређених у хумане сврхе. Но ова такса, изузетно, могла се платити и глобално са 4,6 и 8 франака дневно ако би зарада тих установа у току 15 дана показивала просечно дневни приход испод 60, 83 и 100 франака дневно. Приређивачи са приходом испод 10) франака дневно нису ни узимани у обзир. Окрузима и општинама остављено је право на таксу од а и ја од висине дрожавне таксе. |
Ккономист 33.