Ekonomist

У бруто приход по коме се одмеравала ова такса улазио је приход :

1. од улазница у најширем смислу речи: од увећане цене пића, јела и др.; од продаје програма, и“ од свих других прихода непосредних и посредних, које је довИТљИвОСт приређивача могла измислити.

Ова такса и овакав начин наплате важио је од 22. марта 1916. године до конца првог тромесечја 1920. године.

На седници парламента од 14. јануара 1920. године Министар Финансија г. Леон Делакроа поднео је нов законски пројект о наплатп ових такса.

У свом експозе-у, по кратко изложеном историјату ове таксе, он је изнео и разлоге који су владу побудили да новим законом и на новим основама регулише ово важно питање белгијског државног прихода. Ти разлози били су већином чисто фискалне природе.

Нови закон обухватао је у најширем смислу речи све за= баве и јавне локале где се људи ради забаве скупљају. Тако су овој такси у првом реду потчињени само биоскопи (кинематографи), панораме, диораме, локалп са оркестрпонима, аутоматским инструментима за свирање, музеји од воска, изложбе, утакмице, концерти, балови, позоришне представе ит. д. и т. д.

Овој такси подлеже све напред поменуте забаве и установе бев обвира да ли се држе и приређују у ватвореним локалима или на отвореном простору, само ако оне доносе известан приход. бо бо

a

Такси не подлеже приватне домаће забаве и забаве серклова и друштава за њихове чланове, кад је улаз бесплатан. Наплати ли се улазак, забава, другарско вече, скуп и тд. подлежи такси као п остале забаве.

Такса се наплаћује на бруто приход свих врста пазара у локалу (улазнице, продаја програма, пића, јела и све друге врсте прихода које би довитљиви приређивач био у стању измислити.) Таксу плаћају :

а) све врсте поворишта, забава и локала за забаву, сем оних ниже изложених под 6) и в), од бруто прихода 15% ;

6) вабаве у којима има ма и делимично кинематографеких (бпоскопских) пројекција, као и кинематографи 20% ; в) локали где се, поред осталог, пред публиком игра 25%