Ekonomist

422

венције пред међународну конференцију у току идуће године. Поред ратификације ових будућих, Економски Комитет

позабавио се и ратификацијом већ потписаних конвенција, које Д. Н. води у евиденцији, Овамо спадају :

Протокол 0 арбитражној клаузули, који је отворен за потпис од 24. септембра 1923., а који је ратификовао 18 држава. Колико је мени познато наша се не налази међу њима.

Конвенција за извршење пресуда страних арбитражних судова, отворена за потписе од 96. септембра 1927. и ако

важна допуна оне прве још није потписана ни од једне државе.

Међународна Конвенција за упрошћавање царинских фор= малности коју смо ми потписали већ 3. новембра 1923. ратификована је скоро од свих важнијих држава, осим од наше, и ако сам ја у неколико махова у прилог угледа наше државе, лично посредовао како у Манистарству Иностраних Дела, тако и у Министарству Финансија.

Што се најзад Конвенције о укидању забрана и ограничења увоза и извоза од 8. новембра 1927. њеног допунског спора зума од 11. јула о. г. каси са њима у вези налазећих се међународних споразума о извозу коже н костију тиче, то сам ја одмах по свом повратку са тих конференција у Женеви о њима доставио нашим заинтересованим члановима опширан извештај са преписом извештаја упућеног Г. Министру Иностраних Дела. Како су ово први мултилатерални споразуми који се непосредно односе на привредне одношаје између земаља то су они од нарочитог значаја за делатност Д. H. y правцу што веће слободе међународне трговине. За њих су што скорије ратификације неопходно потребне, јер су ратификације од !4 држава до извесног термина услов за ступање на снагу ових споразума. Ако се тај термин пропусти, сви ти муком створени споразуми долазе у питање.

Док је дакле, као што смо видели привредна делатност JL Н. у овој години забележила знатан корак у напред, дотле је Међународни Биро Рада морао да успори онај жив темпо којим је међународну социјалну политику У годинама после рата гурао испред међународне економске политике. Додуше главне конвенције социјалне природе изгласане су, али нису и ратификоване (пример Вашингтонска конвенција о радном времену) према томе је и пропаганда Биро-а рада и њеног агилног директора од извесног времена управљена на издејствовање ратификације у појединим земљама, при томе се и поред све агилности органа Биро-а Рада показују тешкоће које се без сумње у многим тачкама своде до занемарења економске „стране социјалних питања. Ја сам о том у више махова говорио на међунаро дним конференцијама рада, а још пре неколико недеља имао сам прилике да се вратим на тај предмет у Паризу на састанку директора и секретара Индустријских централа. У осталом о истом сам питању објавио и