Etika ili Filosofія naravoučitelna : po sýstemi g. professora Soavi

43 далѢ одЪ себе: сиречЪ на наоколо себе наоде Ѣесе люде . Разсуждава захцо су многи, кои ОдЪ рукодѣлія свои и надница живу здравіи и задоволнїи, него неки коисе у изобилію и у свакой излишяосши наоде . Иде иоіде млого далѢ: баца погледЪ очїю ума на далеке народе кои веѣь одавно усніародревности леже. ОдЪ овя разсмотрёнїя умЪ нѣговЪ сокровиіца мудрости истините сабира , и на управлѣнїе себе , и свои ближни упопіреблява . Примѣръ добродѣтелни и обзцєполезни исправлѣнїя славнн люди возбуждава у нѣму подражаніе „ Примѣръ погрешака и заблужденія человѣчески изЪ слепоше ума роѣени ; нїова плачевна премѣненїя , и изЪ чести и славе, у безчестіе и безславіе, у піежке и неизказане многостогодйтнѣ муке и шугу, паденіе, низрішѳвенїе й пропасть. Ово ё за нѣга школа страовита гди онЪ има іца научити, и другима казиваши . Многоувѣіцателно огледало , кое онЪ себи и своима всегда предЪ очи полаже . Найпосле , посредствомъ ове спасишелне науке кадЪ позна чловёкЪ да нѣгово право добро , и истинито привременно и вѣчно благополучіе одЪ просвепренія ума , одЪ упра влѣнїя страсти, и одЪ добродѣтели завися , и да чрезЪ ово онЪ , и ЧловекЪ , и благороданЪ и великЪ бива , люби іиакову науку, и у све време живота за ньиомЪ настои и црилѣжно усердствуе . Загрля сЪ радостїю