Etika ili Filosofія naravoučitelna : po sýstemi g. professora Soavi

44 свако благовременство коему се представлю сЪ овимЪ прекраснимЪ божественнимЪ даромЪ колиио себе толико и родЪ свой ’обогатишй и украсигаи » ЧЛЕНЪ ФШОРИ. О мерзости кЪ себи. Оудуѣн да човекЪ себе природно люба , нїе могуѣе да управЪ на себе мрзи. и акосе чини да то другда чувствуе, шо не произходи него изЪ любови кЪ себи. Ако кадЪ самЪ себи у чини какову велику іцешу влн срамоту , изЪ велике любови кЪ себя, кЪ своей корисши , кЪ своей чести , мрзи на оно іда ё учинїо, и іца ё рекао. Како се ё преварїо или обезумїо : и нежелеѣи себи ни найманѢ іцо противно, вредовито и непріятно, чинимусе као да на себе мрзи. А кадЪ ми стварЪ добро разсудимо , познаѣемо да онЪ само , на свога предрагога , то есть на себе, жала. Чудное и недоумѣвасе и другда се и по челу удара ,• како онЪ то, своме благу и злату $ своей зЬнида ока) своме срцу и души, сиречЪ себи