Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ХХМ 325:

у Србији. Милош је, дакле, осетио да ће за успешно довршење тих преговора бити потребна најенергичнија помоћ руске дипломације. Услед тога он је одмах саопштио све своје бриге графу Неселроде и тражио је потпору руског посланика у Цариграду. Шта више, познавајући добро Турке, он је дао депутатима још један веома корисан савет. Како је већ био сте-

као знатно богаство !) и још више уштедео народу од државних прихода 2), препоручио је депутатима да даду новаца министрима и свима чиновницима турске владе.

Кад су српски депутати, 29 марта, стигли у Цариград, тамо их је дочекао М. Герман, који је мало раније дошао да им послужи као посредник код руског посланства. Председник

депутације замолио га је одмах да га представи руском посланику. Нови руски посланик, Александар Ивановић Рибопјер сти-

гао је био у Цариград, 13 фебруара 1827— са задатком да уреди разна питања ИаНЕРуГ лРеатаревИНој ареша одредбама Акерманске Конвенције, коју је и он, као други руски пуномоћник, потписао. Он је био добио наредбу да енергично помогне захтеве српских депутата. Али, он је осим тога имао да представи турској влади умирење Грчке као неопходну потребу за Русију и да јој саопшти протокол од 4. априла 1826 Г. који је садржавао основицу за енглеско-руско посредовање у корист грчких устаника.) Ту представку поднео је он на скоро по свом доласку. Међутим тај је корак могао само осујетити успех других питања, пошто је било извесно да Турци у грчком питању неће попустити и да , услед тога, мисија нове српске депутације неће успети.

И покрај тога руски посланик је, 29 марта, примио председника српске депутације и обећао му да ће помоћи српске молбе.

Истога дана Илија Марковић је био послат главном тумачу турске владе да му јави да су нови депутати стигли и да чекају позив да се представе влади. Исак ефендија га је уверио да је увек био и да ће остати пријатељ Милошу и одредио му је састанак за сутра дан.

Пошто су, по одобрењу руског посланика, решили да главном тумачу даду пет стотина дуката (десет хиљада гроша) на дар од Милошеве стране, Марковић је, у друштву са секретаром депутације, Георгијевићем отишао на заказани састанак. Исак ефендија их је примио хладно и пребацио им је љутито што су дошли, без уобичајене препоруке београдског везира. На то му је Марковић спустио под сипаде запечаћену кесицу с пет'

Е |) Његово имање у новпу износило је 1827 г., суму од 2,072,251 гроша“ (М. Петровић. Исто. 1. 463).

2) Државна уштеда износила је, 13. маја 1828. г., суму од 4,198,345 гроша. ( Исто. 860).

3) Протокол од 4. априла 1826. г., који су у Петрограду потписали војвода Велингтон и граф Неселроде гарантовао је Грчкој аутономију.

(Ил ул