Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

36 вешкомь желиопЪ нећели баба шо учинітіи ; докѣ се дєте утиши, престаые плакати и запита бабу. Оћелига дати Курдку? небойсе гаи рано моя, одговори бака, ако курякЬ доће мпћелога набоспйі на они гвоздени ражанЪ іцо стой за враіпи. Ондати курякЪ стане бѣжати; мислєћи у себи, мећерЪ бабе у овомЪселу едно говоре а друго мисле. Наравоучен г г. Люди, кои свое пристрастіе и користолюбїё за советь примаю , подобнису овомЪ куряку. Ласно вѣрую оно іцо желе, ни діало ке размишляваюћиели то вюгуће или не. Досшойнксу не само преваре, но и поруганія, прво, ідо неправедно, а друго іцо будаласгпо желе и зактеваю. А наша насЪ бака учи, да ако іцо у срдишости и страсши и речемо даћеио уіиниши кадь се гнѣвъ и страсшЪ утоле о шомЪ ни данемислишо. Августѣ ‘цесарѣ одпуіцаюћи одѣ себе учителя свога Аполодорїа, запросига да му ^даде свойпоследни совѣтѣ какоћесе владаши, Кадсегодѣ разсрдишь одговориыу учителѣ, немои низца ни учинити ни заповедити докѣ не очишашь гречесно азбуки одѣ алфа до овіега. Алѣ докѣ я то очитамѣ проћићемегнѣвъ. Вели му цесарѣ, шо я и оку, одговори учитель. Плутархъ, за неку велику погрешку веста разнѣватѣ насвоха слугу, идими сѣ оч'ію, речему да нисамЪ овако срдишѣ бите здраво из,бїо. А платонь, моли -комшїу да му протуче слугу. Туци гасамѣ, вели му они. Немогу ерьсамЪ одвеѣь срдишь. Гнѣвъ уг.одоблява човека зверу. А човевѣ . ниіца не валя да чини нао зверѣ безъ разсужденія, Г. К>ТР