Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

4?о Теляти ш . а таф доволствз. — СбииЪ людиа на светпу Истина з весма мила, и за то сви, ідогодЪ вѣрую за Истину држе. — Великоа добро лепе ствари знати, изь овогЪ узрока и ко мало зна, чинимусе да доста зна; и сЪ тимЪсе весма утѣшава. Манѣ би труда човеку било даз управь добарь, него гцосе толико мучи дасе покаже таковь; а кадЂ нїе, за луду му мука. — Рлзпууценїе кразблужденїє совѣсти изворь з свїю безчинія. Злоупошреблѣнїе благополучія, низда нїе него злополучіе'- — Право з безуміе, чинити будалан$ине у надежди даћеи оправдати ко; зло горе бива кадЪсеоправдава. —Плитке намети ,' маденз ій слаба ерца човекЪ, коекакве безделице за велике почитуевеіци, у свачему тайне некаквеяалази, све на зло слутн и прориче, у непрестанномъ страу живи, на сбєсє тужи, и ниіца му у животу нїе исправно. — Любведосшоина з вредность у човеку подноскти слабости и погрешке другихъ, познавати нїова добра свойства иползовашисе нима. — Мека и размажена ерца човекь, и сироше просячке дуте, акоће найлепша средства имаши за учинитн какво велико добро и прославиши себе, онь све то иренебрегава, унайвећемЪ достоинству гдигае случай дозео, онь з ■спокоянь и задоволянь акосе само може о нѣму рєћи мирань з и добарь као овца. •— Сама доброта у човеку безъ разума , може му бити весма вредовиша, ерь га она нїе кадра сачувати одЪ мрежа лукави и зломислени люди , одЪ кои валя всегда на опазу стаати; Благоволѣнїе, любовь и доброта къ другима нимало не изключаваю любовь кь себи. Богатство нїе кадро излечишп човека одЪ сребролюбія: нитиму може даши они покой ерца коисе у разумной умѣрености наодіі. — РазумЪ самЪ нїе кадарь побѣдити страсти и похоти; валя да узме себи на помоћь разумна страсти и похоти за истерати и побѣдити неразу'мне и луде. — Добро разу м- >