Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

^еа, ц 11 птгив!ЯМ%? 43 ї зулеіпи ццо други говоре, и хако валя на то одговарати, овое мучнїе него улети добро беседити. — Плиткосшь уиа, Невѣжество, и Би* сокоуиїе, причинасу упорства и тврдоглавства; заіцо упорань неће нштца да вѣруе него ццо онъ зна, а онь Ницца незна, или весла мало, ибо упорство неће одЪ други дасе научи, а неучећисе неиожесе знати. — Чудна Венцъ! Малое ко задоволянь са своимЪ состояніемъ, а сЪ памећу сиакЪ. —• Содружество и прїяшелство веће части люди Ницца друго нїе, него любокор-исшна трговина; хоя дотле пребива докЪ з одЪ їіотребе. — ЖивотЪ з даръ божій , доброму а датЬ на велико добро; а зломЪ, дасе иучи итризе. — Ницца нїе известнїе одЪ смерти; са сви.иЬ тимЪ, люди тако живу као да не мисле умрети, а кадЪ повуку, яо и помагай: — НикадЪ не смећи сЪ ума како з теби кадЪ те ко уврєди;пакЪ нећешь ласно другога увредиши. — Ницца нїе слабїе ни неразуинїе, него вѣроваши све ццо намЪ хо каже, не разсуждаваюћи можели то тако 6ити, — Користолюбїе чини чудеса и сїясете, ерь често луду да паметЪ , а паиетну узме. —• СмертЪ з весла праьедна, богатЪ или сирома, за то она немари. — Неимаши лућегЪ говореня, Нёго, кадЪ ко зло твори а добро и лепо говори. —• ЗнакЪ великогЪ достоинства едне веііци у тоиесе состои, кадЪ и они кои мрзе на ню,, принужденису о нїей добро говорити; а то з права и чиста добродѣтелЪ. — Безумань одлаже на сутра ццо бисе морало данасЪ учинити, уздаюћисе даће сутра паметнїи бити.— Ко похвалюе добродѣтели свои прародителя, а нима не подражава онь се самЪ сралоти. ■—- Нипцасе мучнїе не прима него совѣтЪ, заццо свакЪ иисли дае кадарЪ даши, а не одЪ другога примати.—■ Правой учтивости остроуміе з отазцЪ а доброта маши. — Разумна любовь славе и чести много помажу добродѣтели,— Притворность и лицеиѣ -