Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

^,^3 ■фгмпптадс цемѣрїе, и нехотећи доказую, какосе добродѣтели стиде и бое.—Ласно човекЪ себи праіда оне погрешке за кое нико незна; а то неби чинїо хадЪби о Богу чисто понятіе имао. •— Суетолюбивь мужь люби само оне коимусе удивляваю, а раз-умань оне коима се онь удивляза, — Нелестна благодарность показуесе кь онима одЪ коисе никакого благодѣяніе више не чека. —• Живи, о мертвима/могу праведно судиши; Зап;о тада, нити и се бое, нити имЪ атара пазе. Велика господа найвећу потребу имаду одЪ ра* зумни книга; ибо ове еднако говоре та сЪ ма* лимЪ тасЪвелшшмЪ. — Остроуміе, безьдоволногЪ разума и разсужденія, показуесе по вишой части у безделицамЪ, и често чини човека великомЪ будаломЪ. — Коя полза одЪ лепи вредности, кадЪ и ко на добро неупотреблява? Деца кадЪ су добра и кадьсе добро уче, радо имЪсе дае дозволѣнѣ игратисе ; и у геликимЪ людма Презирусе малене слабости, кадЪ они чнне обіцеству велика добра. — Покаяніе мало вреди, нити а право, кадЪ бива само за страхъ наказанія. —■ Чинити зло, у надежди покаянія овое хитрость измишлѣна за варати свою совѣсть мбога.— Неопорочаваюсе толико, они кои у коечемЪ погрешаваю, колико они, кои нечине толико добраколико би могли. —Дужнису людиузаямЪ другЪ друга природне слабости презирати, и погрешке праіцати: Много лакше дакле, валя ову дужносшЪ да исполняваю кь онима; кои имЪ велика добра творе. — Кадсмо здрави чувайиосе болестп, и кадсмо добри укланяймосе одЪ зла. —- Ншца некоже бнти горе одЪ иритворногЪ богобоязлива и лажисвеца ! Ша онай неби людма у чинїо [да може] коисе сЪ богомЪ игра? —Основаніе свїкі добродѣтеля состоисе у разумномъ богопознлнсгаву богопочитанію и боголюбію ;■ ко бога разумно почит}ге и любн, не само не може зао Сити, но мора по сво.мЪ могућству добарь биіпи .