Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

433 Ф<====е Ніи. — Вредность не состоисе у тому, дазчловекЪ безъ слабости, него да иможезауздавятиинимавладаши.— Онай народЪкоибимогао совершено доказати дае найгіаметнїи,найпоіценїи, инайдобродѣтелнїи, ииаоби право фалитисе дез нѣгова Вѣра найболя, ерьби онЪ, ошЪ дѣла свои, вѣру свою показао. — ДобродѣтелЪ чини чловека благороднѣйшимъ ; заіцога приближавакь богу; аЗлоба злороднѣйшимЪерьга уподоблява суровииЪ зверовожЪ и безсловеснимЪ скошомЪ. Сѣяяѣ невоздержанія у младости, приноси на зсень старости изобиляу жетву болести. — умѣренность и воздержаніезарана, предсказуюлахку и спокойну старость. — Ерли шу го .ту бедь, ендЪ срли ту райзь; иексь емень хелѳи, уелѳи, ендЪ уайзЪ, [то есть] Рано легати и рано устаятн чини човека здравимЪ богатииЪ и мудримЬ. —■ Размисли на сатЪ яре, о ономЪ цгоћешь говоригои: - и на цѣли данЪ о ономЪ іц® мислишЂ обѣіца•гои; и гледай, да за обѣіцанїемЪ не доће раскаяніе, — Покаратисе старїимЪ и паметнїииЂ, тое дужность; себи подобяимЪ, учтивость; манимЬ одЪ себе, благородность и великодушіе; свимЪ добримЪ, мудрость. — Прости случай може узвисити гдикога; али сЪ похваломЪ содержапшсе и напредовати у височесшву, оћесе добродѣтелЪ и разумѣ, — Неразумань и несмислень ужасавасе и чуди изменѣнїю они веіци на свегоу, коесу прир'одно гпоме подложне. — Обичаи, корисшолюбїе и страсти наше добро пушузо, кадЪ здравомЪ разуму слѣдую. Право до-стоинство всегда з содружено сЪ умѣреностїю и и сЪ учтивостію; а лажно сЪ високоумїемЪ и сЪ суетолюбїемЪ. — Ко нїе кадарь себе у достойнимЪ, и свету полезнимЪ показати исправлѣнїямЬ» болѣмуе да нѣгово име у забвенію погребено о-схпане. — Тешк.оз бреме велико достоинство, за онога нога жели сЪ похваломЪ носити- — Гладке речи и велика вбѣганія, силно дѣйствую надЪ К е ала-