Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

437 їнрчи докЪсе годЪ са свтїЬ не уморн. — Како ъцосе обичава у ревени; кїе потреба ни манѣ пи више давати, него колшіо на кога запада; тако валя дасе владамо и у дружескомъ разговору, даюћи сваколіЬ време да п$о каже. — Веіци пошребне и полезне коесе не могуимати у Европи, но се намЪ и трговци изъ Асїе Африке и А* заерике; то исто гаворе паиегпни Народи, други мВ ззикомЪ учећисе и полезне науке на свой ззикЪ првводећи. — Много з болѣ за едну фамилїу да себи пошребне веши има у кући, него за сваіцо да трчи. у комшилукЪ: то значи , да вдо една нація има на свомЪ ззику то има у своиой кући; О толекомЂ врекену и труду коликосе изискуе за тућь ззнкЪ, премногасе лепз знаяя могу получйти на своме. — \Уе ГЬоиЫ сопіі.іег сКс'теп оЕ їеатіп§ тећо ћаче ІеЛ аіі оіііег Еаг ЬеЪігиі Сћет аз Гирегіог іо зпу пагаез тоћісћ (Ье сопііпепб сапЬоазС: [овакосе изговара] уй шудь кансйдерь дѳз мень аф лернингЪ ху хевь лефть аалЪ адѳерь фєрь бихяйндЪ дѳемЪ есЪ сопїирїорЪ шу ени неемсЪ хуичЪ дѳе каитиненть кенЪ бооспіЬ: [значи} ми валя да сматраио люде учене коису оставили сге друге далеко за собомЪ како превозходнїе одЪ свїю имена сЪ коимасе земля може поносити. Ако икада родЪ человѣчески кь своему благополучію доће, правлѣнїемЪ и предводителствоиЪ учени и добродѣтелей владѣтеля мораѣе доћи, а не иначе. — Художество, кое проевегцава умЪ и облагороћава срце, мора биши чеєтнѣйше и светѣйше словесноиЪ створеяю; а. тое добродѣтелью Воспитаніе и наука. — БогЪ з лоложїо у естество человѣческо способность кь великимЪ совершенствамъ; а І^аремЪ ьВладѣшелѣмЪ осша. вїо з да они ову способность у дѣйство произведу : За то се цари божіи намѣстници на земли: називлю. — Срце човеково у детинству подобное чистой артїи, ко іцо оће може на нїой писати; а кадЪсе хцо напише мучное изг^адиши.Ее з Со-