Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

435 ^ШЧШІДДВ^ ина, ідо мучи завидлива. — Наше страсти чнне другима лепу службу, показуюћи имЪ насЪ шаке •каквисмо. —- Ко з вредаяъ на добро употребшгш богатство ина право да га жели. — Наодити погрешке у др.упша ,а себе одЬ подобнихь не исправлять, то нити з вредность нити разумЪ, него лукавство излоба. — Всегда' на счастіе ина судбину тужитисе шо з по вишой части знакЪ невредносгті човека. — Ко нигде себи пріятеля не наоди, показуе да нїе достоянъ иматига. —■ .Невоздержаніе азика весмаз досадно; и неймати деће лудосши, него, да ко сЪ великпмЪ усердіемъ, о веіцма кое незна, говори, башь као да зна. — Остроуміе и хитрость безъ погцена воспитанія , безъ разума и Любови кь добродѣтели, то з отровь и куга у обіцеству, погано лукавство! Ко само себи на ползу живи нїе достоянъ похвале свога времена люди; а ко би радъ їг будуцуі родова похвалу заслужитъ!, неће мо'ћи у свачемЪ свимЪ своимЪ оовреиеннимЪ угодань бнвш, — Достоинство учена чловека не состоите у тому, да намЪ каже какосу други пре насЪ разумно мислили; но какосмо дужни и ми мислити и творити, да намЪ болѣ буде. — Закони, Згрежденїя-, и Науке ондасу найполезше человѣческомъ роду кадЂ га приводе кЪ добродѣтели, благополучію и кь разумномъ веселю живота. Почитаніе разумногь света не можеее ни одЪ хога подЪ армицїу узети; валясе о тому здраво потрудити; Коли пакЪ неће, самЪ себе презире и за ниіца држи, гца оѣе одЪ други ? — у обідему’разговоруиу доказиваню свогаинѣнїя ,валя да бива као на слободномЪ пазару; СвакЪ показуе свой еспапь, алЂннконе иоже силомЪ друге нагоиипіи; даму га купую : Овде прнродно свакЪ свою робу фали; но онай кои купуе не мари за ніову фалу, него добро самЪ гледа заідоЪе новце дашн. Иматчїя, подобань з тврдоусту коню; коликога већма ко натрагЪ потеже толико онъ веЬиа трчи.