Filatelista

н за аутомате; 30. М од 8, 15 ј 55 д:; 8. VI oa 80 a.; 11. VI oa 40 a.; 12. VI од 15 д. за ayroMare; 1. VII oi 10 a.

20 априла издата је једна марка од 20 д. у част прославе 40 годишњице КП Југославије, по цртежу Оорђа АндрејевићаКуна. Марка је штампана у књиготиску у Заводу за израду новчаница у Београду. Гираж 3.000.000.

После 15 дана, 3 маја, имали смо нове марке. То су биле доплатне марке Црв. крста — франко и порто — обе по 2 д. Дртеж, истоветан за обе марке, израдили су Бојана Спремо и Андрија Миленковић. Марке новчаница у Београду. Гираж: франко марсу израђене у офсету у Заводу за израду ке 3.200.000, порто марке 1.000.000.

24 маја, поводом Прве југословенске омладинске филателистичке изложбе у Дубровнику — Јуфиз ТУ. издала је Ген, дирекција ПТТ једну спомен марку од 20 д., по цртежу Танасија Крњајића, са сликом Дубровника. Марка је израђена у линиској дубокој штампи у Заводу за израду новчаниша у Београду. Тираж 200.000.

25 маја пуштена је у течај серија марака — Флора 11. То је, свакако, у 1959 годиви најпривлачнија серија. (Састављена је из 9 вредности, на којима је приказано лековито и индустриско биље из Југославије: 10 д. са сликом лавандуле, 15 д. са сликом крушине, 20 д. белог буна, 25 д. једића, 30 za. боровнице, 35 д. клеке, 20 д. јагорчевине, 70 д. нара и 100 д. татуле. Марке су израђене према цртежима Матије Зламалика из Београда код Курвоазијеа у Швајцарској. Тираж: прве две по 2.600.000, од 20 д. 2.500.000, од 25 и 30 д. по 200.000, од 35 д. 450.000. од 50 и 70 д. по 150.000; од 100 д. 120.000.

Поводом слета (веза за телесно васпитање „Партизана издата је серија од марака са приказима из разних спортских дисциплина. Мдејне цртеже израдили су Бојана Спремо и Андрија Миленковић, акад. сликари из Београда, а марке су израђене у офсету у Заводу за израду новчаница у

Турске поште у земљама пре

Интересантна је ствар да раније о турским поштама на тлу преткумановске Србије, Црне Горе и Македоније скоро нико није ништа писао. Једино су о турским поштама у Босни и Херцеговини писали нешто АдојЕ Раскет у neay „Die Postwertzeichen von Bosnien und der Herzegovina” ин Н. Рукавина у nexy „Historiat razvoja pošte u Bosni i Herceсоу. Међутим, с обзиром на време првог издања поштанских марака Турске и на време ослобођења појединих делова Југославије испод турске владавине, имале су се већ до-

Београду. Серија се састоји из 8 вредности: 10 д. (вежбе с ужетом), 15 д. (скок у вис и трчање), 20 д. (вежбе на справама), 35 д. вежбе омладинки с обручима), 40 д. (вежбе морнара), 55 д. (рукомет и кошарка), 80 д. (пливање) и 100 д. (значка савезног

слета). —- Тираж: прве три по 1.800.000, друге три по 400.000, 80 д. 150.000 и 100 д. 110.000.

(Ове године прослављена је у Загребу 50 годишњица загребачког велесајма. Тим поводом издала је Ген. дирекција ПТТ једну марку од 20 д., за коју је цртеж израдио Фердо Бис, акад, сликар из Загреба. Марка је израђена у офсету у Заводу за израду новчаница у Београду. Тираж 300.000.

Најзад, последња серија марака издатих у 1959 години је серија доплатних марака за „Дечју недељу“ —- једна франко и једна порто — обе по 2 д. Пуштене у течај 1 октобра. Пртеже је израдио Богдан Кршић, акад. сликар из Београда. На цртежима су симболично приказани љубав деце према раду и природи, односно мотиви задругара са села. Марке су израђене у офсету у Заводу за израду новчаница у Београду. Ти-

раж: франко марке 4.000.000, порто марке 1.000.000.

У 1959 години издате 42 марке имају номиналну вредност 1241 д. што према прошлој години (са 36-марака у вредности 1892 дин.) претставља: по броју марака пораст, а по укупној номиналној вредности знатно снижење.

Што се тиче уметничке вредности издатих марака, по нашем мишљењу најуспелија је серија лековитог и индустриског биља, а најмање успела туристичка серија. У изради цртежа преовлађује нови стил, који, нарочито за грађевинске објекте, градове, природне пејзаже, не задовољава. Техничка израда марака скоро је потпуно задовољавајућа. Према потребама и захтевима филателиста, код нас и на страни, требало би повећати 600] потпуних серија код пригодних издања.

јутослобђенским 1912 године

ста сигурне индиције о могућностима постојања турских пошта у важнијим местима у нашим крајевима, који су до ослобођења били у саставу турског царства.

Позитивна је чињеница сада да је турских пошта било у местима у данашњој НР Србији, Босни и Херцеговини, Дрној Гори и Македонији. Ја сам већ одавно апеловао на неке чланове Филателистичког савеза МаКедоније да прикупљају податке о турским поштама и поштанским жиговима у Македониди и на Космету, — али није било никаквог