Filatelista

успеха. — Ја сам био уверен да су морале постојати турске поште и у крајевима некадашње кнежевине (Србије, ослобођеним од Турака 1887 године (у Нишу, Пироту, Врању, — с обзиром на важност тих места у то доба), па сам скренуо на то пажњу нашим филателистима у „Филателисти“ бр. 4—5 за 1955 годину, али и ту није било никаква успеха.

Код наших филателиста није се довољно озбиљно схватила важност тг ствари, а међутим, тога је материјала све мање; нестаје и оно мало што га је било, а било га је мало, јер је у то време кореспонденција у Турској била врло слаба. Временом се губи и оно мало доказног материјала за исто: рију турских пошта.у нашим крајевима.

(Са прикупљањем материјала ишло је врло тешко и споро! (Стајали су ми на расположењу врло мршави подаци из разних историских списа, и то само о постојању пошта и о начину вршења поштанског саобраћаја, скоро без помена у којим су местима и у које време постојале те турске поште. једино су се могли наћи подаци у ранијим годиштима (пре 1913 године) издања СВветског поштанског савеза „РОсМопаје дез ђитеаџх де розје“ (познатим код наших поштанских службеника под именом „номенклатуре'), у којима су навођена имена свих пошта у свету, па и турских. Тако сам из њих могао доћи и до првих сигуоних података где су постојале турске поште. Али и ту је било великих незгода! М тих „номенклатура' је нестало; ни поште ни библиотеке их нису сачувале. (Само сам дошао до „номенклатура"' за 1895 и 1909 годину; до других нисам могао доћи, а нарочито нису се могле наћи оне за 1912 и 1913 годину, које би биле од велике важности, јер је у њима највећи број турских пошта (у Јужној Србији и Македонији) био наведен — као завршних година њиховог постојања, а у исто време у њима су биле објављене и у то време затворене поште. Па и у њима није се могло лако снаћи, јер су имена места била турска, читана и исписивана латиницом на разне начине; а пошто их је било и под дирекцијама, које су данас ван граница Југославије (солунском, скадарском), и то је отежавало утврђивање данашњих имена места. Ни до какве тачније карте из времена турске владавине није се такође могло доћи.

Захваљујући Управи поштанског музеја у Београду послужио сам се једним списком Дирекције ПТТ у Истамбулу. У томе списку нашао сам податке о отварању и затварању неких пошта у нашим крајевима; али списак није потпун, а у њему има и нетачности. Према тим 'званичним подацима, добивеним из турске управе пошта, прво седиште Главне дирекције турских пошта за наше крајеве било је успостављено у Босни 1864 године и тамо је било до 1876 године, а затим. до 1903 године њено седиште је било у Приштини; после 1903 године, до 13. Х. 1912 било је у Скопљу.

У Скопљу је била 1864 године успостављена и Дирекција пошта и телеграфа за Косовски вилајет и функционисала до 1903 године, а те године била је подељена на Дирекцију пошта и Дирекцију телеграфа, које су биле затворене, кад и Главна дирекциза

—_ 13422 1912.

Неке од пошта у југоисточним деловима Македоније биле су под Дирекцијом пошта у Солуну (као например, Велес од маја 1902 до 1909 године), а друге, у југозападном делу, под Дирекцијом пошта у Битољу, а један мали део пошта данашњег Космета под Дирекцијом пошта у Скадру.

Интересантно је да у томе званичном списку нема поште у Скопљу! — Немамо ближих података о уређењу пошта у Турској у то време, те не можемо са сигурношћу утврдити разлог овом изостављању, а из напред поменутих „номенклатура“ и помоћу оригиналних писама из Скопља утврдили смо да су у Скопљу постојале две поште. Тешко би било веровати да је у таквом једном званичном списку могла бити изостављена пошта у седишту Главне дирекције пошта. Али, ипак! Примећено је да у том списку нису наведене и поште у неким другим местима, за које се зна (по „номенклатури ) да су постојале.

ајзад сам дошао до многог и доброг доказног материјала на Јуфизу [1] (филателистичкој изложби у Загребу 1956 године). На овој изложби изложио је Орхан Брант из Истамбула красан материјал; између осталог, и писма са жиговима турских пошта са наше територије; и он је тим своJHM излошком, заслужено, постигао највећи успех на овој изложби и добио велику међународну награду —- дар претседника Тита. едан део тога материјала приказан је у турском uacomHcy „Filateliskv—Pul Maemuasi" o 23 маја 1956 год. Ty су дати и нски подаци, којима ћемо се у току даљег излагања послужити.

После извршеног освајања на Балкану, а нарочито после освојења Цариграда (1453) указала се потреба за редовнијим преносом кореспонденције између престонице Турске и главних вилајетских (покрајинских) градова. У прво време су преношене само службене наредбе ин извештаји, али се временом све више јављала потреба и за преносом приватне, нарочито трговачке кореспонденције, не само између градова у царству, већ и за иностранство.

Прву службу преноса поште вршиели су сахије. То су били преносиоци, обично турске народности, који су прелазили пешке и врло дуге путеве. (Они су имали и нарочито одело и ознаке; као нарочиту ознаку привезивали су испод левог колена велики прапорац и носили дугачке, јаке штапове. Снабдевени тим знацима, они су се свуда слободно кретали; били су поштовани од сваког, и власти су им биле увек на руци у вошењу тешке и делнкатне дужности, па су чак и горски хајдуци према њима били увек