Fiskultura kroz vekove : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

31

јасније зашто је и физичка култура отишла другим путем.

Васпитање римског младића вршило се у кући под директним надзором оца. После игара у детињству, дечак је почињао веома рано да одлази са оцем на радове и да се вежба у руковању оружЈем и у јахању. Касније одлази у омладинска друштва »ЈиуепДа«, где се врше разна физичка вежбања и војничке предвежбе.

Римски младић почиње војничку службу по навршеној шеснаестој години.

Његово интелектуално и уметничко васпитање врше обично специјално оспособљени робови или плаћени учитељи, те је и оно зависно од имовинских могућности његових родитеља.

У сваком случају тежи се стварању што бољих војника, будућих грађана привилегованих у класном друштву. Слично Солоновој подели грчког друштва, у Риму је Сервије Тулије извршио поделу на пет пласа. У прву класу спадали су они који су имали најмање 100.000 аса прихода, у други они са 75.000, у трећу са 50.000, у четврту са 25.000 аса, а у пету они који су имали 12.000 или мање. Остали нису уопште спадали у класе и нису имали учешћа у власти нити других права.

Упоредо с овим постојале су и разлике у наоружању: Прва класа је давала 80 центурија тешко наоружаних пешака и 18 центурија коњаника. Ови су имали оклоп, шлем, доколенице, мач, копље и округли штит.

Друга класа је давала 22 центурије, такође тешко наоружаних пешака, само су ови уместо округлог штита имали дугуљаст.

Трећа и четврта класа су давале 22 и 30 центурија лако наоружаних пешака који су од оружја имали копље, мач и штит, али нису носили оклопе на телу ни на потколеницама.

Пета класа је давала војнике наоружане само праћкама .