Gajenje male dece

74

море! А у свему овоме криво је наше васпитање; људи, који руководе васпитање, сматрају да је много корисније знати имена разних царева римских, него ли да даду потребна знања о хранењу деце; за њих је живот и здравље деце багатела.

Пре него пређем вештачком храњењу хоћу да наведем статистичке податке о томе пштању из новијег времена. Герен наводи, да у једном пстом месту од деце, коју доје саме матере умире 25,8%/ а коју доје цуцлом умире 68,89. (С друге стране Бло наводи: да је од 143 детета храњена цуцалом, умрло 132, а од 132 дојених матерњим млеком умрло само 27! Најзад Мајер даје ово дивно упоређење.

Прве године живота, Од њих умрло свега: дојених недојених У 1868 2804 295 2508 » 1869 2439 408 2194 » 1870 2986 5:27 2450

Расматрајући литературу о вештачком храњењу опажамо једну веома жалосну појаву: сви који су предлагали употребу ма какве хране предлагали су њу само с тога, што се њима чинило да ће бити корисно, алп самп нису чинили никакве огледе, него су оставили матерама да оне то чине над својом децом. Међу тим неке од таквих предложених хранљивих материја већ су задобиле грађанска права. На пр. јако је распрострта мисао да је детету животињска храна шкодљива а биљна, корисна; с тога су каша од брашна, самлевенег двопека, арорута, постале обична храна детиња. Због чега је пак биљна храна подеснија од животинске, нико нам пе уме да објасни, а нико се и не стара да то објасни; кашу сви употребљавају — то је знак да је добро — то је логика којом се родитељи руководе хранећи своје дете кашом, и тако олако узимају питање од кога зависи живот и заравље будућих нараштаја. А међу тим је још Левре у 1540 години тврдио да