Glas naroda
6
ВРОЈ 1.
„Г I А С Н А Р 0 Д А."
ГОДИНА IV.
САН КРАЉЕВИћА М А Р К А.
Еоји Србин није чуо за Краљевића Марка? Који не зна, да је дели-Марко најбољијунак српски? Ко је бранио народ од Турчина, дин-душманина српског? ко укида свадбарину, коју је Араи међу Србима завео? А ко Ке други него дели-Марко! Ко брани сиротињу против силеџија, ко се заузима за „правду бога истинога," ко је народу у свакој прилиди и отац и мајка? А ко ће бити него делиМарко! У Марку Краљевићу Је народ српски сам себе описао. Какав је Марко такав је и народ. Маркове врлине и народне су врлине. Манкове мане народне су мане. Као што јеМарко јунакнад јунацима, као тто је он прешао Турчину па му служио: тако је и народ дуго се борио за слободу и за право своје противу Турака, па на послетку им иодлегао, харач им плаћао и у војску љихову ишао.... А где је умро Краљевић Марко? Нисци историје иишу, да је Марко погинуо у битци на Ровинама, која се била године 1:194. између влашког војводе Мирчета и између Турака, у којој прилици је Марко на страни турској борио се. А како народ нриповеда о смрти Марковој? Је ли по народној причи умро Краљевић Марко? Како може умрети онај, који је несамртан! Народ приповеда и верује, да Марко није умро, него је. када се била битка, којунапоменусмо, све у крви огрезнуло, сам се Марко са својим Шарпем спасао у неку пећину, ту је сабљу своју ударио у стену. Шарца је привезао, дао му дете-
лине, па је легао — спавати. Ј тој пећини још и сад Марко спава, сабља по мало излази из стене, а Шарац .једе детелину. Кад сабља са свим изађе из стене, а Шарац поједе детелину, тада ће се нробудити Марко, па ће повести народ у свети бојак за слободу. Није ли у овој причи Марко слика и прилика народа срнког? Као што над Марком н ма бољега јунака „од истока до запада," као што такијунак по народном веровању не може умрети, него само чека згоду и прилику, да настави бојак противу душманина: тако и над српским народом нема бољега, јуначнијега народа, и он никад не можеизумрети; он је истина за неко време малаксао, снага му је утрнула, као неки сан га је савладао, алиће после тога санкајош крепчији, још јуначнији изаћи. и тешко ономе, противу кога он тада окоми своју бритку ђорду! •.. Ову мисао казује слика „Сан Краљевића Марка." Марко санак борави, а око њега су посестриме виле. Једна се нагла над њиме, да види хоће ли се скоро пробудити; друга је подигла руку одбиЈајући орлушине од стене Маркове; трећа гледи у даљину, да вили. јели народ снреман, ако се Марко иза сна пробуди. А сабља Маркова? Сабља Маркова ће скоро изаћи из стене. Марко ће се скоро нробудити. Јелинарод спреман, да пође за својим најбољим јунаком, да пође за делијом Марком?!...
^Ј^\ЛДААААГХА^
БУДАЛИНА Т А Л Е. Гатка.
Био човек газда, па имао два сина, а та два сина толико се узношаху, да би човек помислио, е су сву мудрост кашиком посркали. Нико им није раван нико паметнији од њих. Па не би им ни тога доста, него хоће да просе у краља девојку, која је објавила насве стране,даће иружитисвоју руку ономе, који је надмудри и надговори. Обојица се сад пуннх осам дана спремаху за ту своју просидбу, ато је било најцуже време што им преостаде. Они су већидотле много што пгга знали,па и то много вреди. Један је знаонаизуст цео латински речник и три године од неких новина, што су излазиле у њиховоме граду, могао је ц с почетка и од натраг казати све по реду, како је ко хтео. Други је изучио закон о цеховима и знао је на памет, шта свс треба да зна цехмајстор, а био је увежбан и у ост^алим политичним стварима! Осим тога је разумевао и ово: умео је извести на
нарамке разне руже и друго цвеће, био је права везиља. — Ја ћу добити краљеву ћерку! новикао је и један и други у један мах, а отац шта ће и како ће, него даде свакоме по једног лепог коња. Онај што је знао на изуст речник и новине, доби вранца а онај други, што је изучио закон о цеховима, доби бељца, па онда обојица намазаше жвала рибљом машћу, еда би им била како ваља гипка. Сва чељад стајала је доле на дворишту и гледала их је. како се пењу на коње, а као из ненада нађе се ту и трећи брат.јер стари газда имао је унраво три сина, али нико није тога трећегхесапио међу осталу браћу, јер није био тако научен, као она двојица. за то су га обично и звали: Будалина Тале. — Е, гле, гле; рече Будалина Тале, ако бог да? Та ви сте се баш налицкали, као да је ускрс!