Glas naroda

303

БРОЈ 26.

, Г .1 А С Н А Р 0 Д А"

ГОДИНА IV.

слободу, у сред ославеле слободе српске и славе умре Доситије дие 28. марта 1811. Н ако веле:да се човек у сретне броји тек кад умре — Доситије је сретан био и за живота: дочекао и видео за чим су за толико векова толико великих л.уди гинули и узаман желили да виде — дочекао је и видео слободу народа свога српскога. у најлепш ем јеку а с најлепшим надама у скорашњу будућност! Доситијеве кости лелсе с десне стране крај великих са запада врата београдске саборне цркве*) где се назиду »олупана"(— српска нехатност? не, него) плоча казује ти да је то гроб великог српског учитеља и просветитеља Доситија ОбрадовиВа. На тој плочи о л у п а н о ј изрезане стоје Доситијеве речи: ,.Овде леже његове српске кости, он је љубио свој род, вечна му памет!" Доситије није за живота сва своја дела књижевна на свет издао — све је чекао да се у

*) Хоће-ли честитим Србљен Шапчаном поћи за руком да прилога зберу у народу да Доситијеве кости пренесу и по жељи некад иеговој сахране крај чесме хајдук-Вељг;ове у Топчидеру крај Београда — идемо давидимо . . . Па хоће-л се по том и браћи Срби Лозничани угледати на Шапчане, да из ту}>инства пренесу кости свога великога земљака В у к а С т е в. К а р а џ и ћ а, и сахране га онде ва оној хумпи на поглед Јадру и Тршићу. где је Вук за живота желио да по смрти сахраљен буде и те идемо да виднмо. . . Писац.

Београду дигне ' српска штамиарија , па да отуд просине свету ново видело среће и просвете. Књиге његове, и тештоосташе након њега у рукоиису, и оне већ штампане, издавали су иосле на свет двојица, тројица Србаља, и леп новац отуд стекли ал се не сеЕали, из захвале да поставе Доситију бар иоле смерног обележја, место споменика челогроба му! . . . Ал — шта Пе бесзмртном Доситију сномен од камена, што време једе и затире — кад је онсам себи за живота подигао вековечан спомен у народу своме. Успенека слава Доситијева у Чакову год. 1868. светло је сведочанство свету, да тај спомен живи у срцих целокупног народа српскога. Јест трудбу и рад његов око просвете српскенајбоље оценио је, цени, и цениће, док је Српства, народ српски. Доситије стекао је себи места крај великог претходника свога, светитеља и иросветитеља Саве НемањиПа. Што је бесамртни Доситије из детинства и младости своје желио — учинио је и постигао: народ свој је просветиоипосветио се не постом и лажипобожношНу, него књигом и наууком. трудбом и радом око просвете, виделом и истином. У Новом Саду, у очи Навлова дне, 1874. Д. Сандип.

ЗАБЛУДЕ И ИРАЗНОВЕРИДЕ У НАШИМ ПОСЛОВИДАМА.

Од ђорђа Мандровкћа (Наст

Кукољ је до суваче. а од суваче је брашно. Кукољ је да боме од суваче брашно, али само не увек, јер каткад је отров, који нам здравље може порушити, а то је онда. кад га је много у житу, по што у њему отровних честица има. Тако кад је год. 1756. у Немачкој кукољ здраво родио, неки су од њега бивали као пијани, неки су дрктали, неки у беснило падали, а неки и напрасно умирали. Зарад здравља дакле „ваља кукољ из корена да ишчупамо." То ваља да учинимо с тога, што се чисто жито много боље плаћа, него жито, које кукоља има. Светац прође у један дан. Да ли се слављење Бога п његовнх угодника на извесне дане ограничава, као што се унаведеној пословици тврди, на то питање нека нам одговори свети отац Јован Златоуст. Он вели: „ХришВани не треба само један једини дан као празник да светкују, савколики живот ваља да им буде празник. јер апостол вели: „За то да иразнујемо

. пароха пештанског. 1вак.) не у староме квасцу, ни у квасцу накости и лукавства. но у пресном хлебу чистоће и истине." Ми не треба да стојимо код кивота и златног олтара, ми, које је Госнод свеколиког бића за своје обиталвште створно н који се увек у молитви с њнме саобраћамо. — На што дакле недеља ономе. који непрестани празник светкује. који по вољи божјој живи? Светкујмо дакле непрестани празник и ништа рђаво немојмо чинити; јер то је прави празник." Но кад ћемо увек за целог века празновати, да када ћемо радити? запитаће можда који поштованн читалац. • Одговора на то нитање налазимо у овим речма нашег Спаситеља: „Отац мој до сад чини, па и ја чиним", а то ће рећи: Отац мој брине се, да сунце и месец сијају, да извори и реке теку, да киша пада; он увек, непрестано ради и недељом и празником, па тако и ја хоћу и у радене и нразничне дане да радим. Ето нам наших узора! Угледајмо се на Бога и на нашег