Glas naroda

149

другог живити. Тако крља живи на марвинчету, гљива расте на дрвету, гљиста у утроби! У псету има највнше гљиста, нарочито оних што се зову пљоснасте (бандвурм). Марвинче нарочито говече добије те гљисте од пса и често од тога угине. Човек дететом најчешће тих гљиста добије. Гљисте те распростру се по читавом телу. У Немачкој има највише тота наразита у преживара па и у људи нарсчито у Тириншкој. За Исландију више Енглеске, веле, да јето онде обична болест код људи н домаБе им животиње, јер од 64.000 становника пате од те несреће њих 10,000. Од те гљисте излегу се неки црвићи, који кад доспу у плуђе онда за пет година нема тога у кога су. Овој се болести незназа лек Неостаје друго него чувати се да се не добије. Стога би требало својски настојати, ла се великим порезом што веНма умали број непотребних паса. А оне који нам требају, морамо бар дваред преко године од гљиста чистити. у пролеће и јесен, зато је најбољитако звани „кусо" (цвет од ћгауегае ап(ће1тт1дсае). За великог се пса узиЈЈа обично један два лота, те се даје болесном псету: или у води, или се с брашном и медом помеша и направи пилула. После неколико сахата. даде му се рицинусова зејтина, или пак друге какве прочисти. А дан пре него што се лечити почне даје се псету по ретко али врло слано јело. Кад му се медицина даје онда мора гладовати. Истеране гљисте морају се спалити. Псето ваља везано држати. 2. Како се у Француској прави црно вино. Шира нревире тамо у великим судовима дрвеним, па се онда оточи или пресује, да у бурадма лагано врење претури. Или се оно прво врење још и у озиданим нросторијама сврши. Увек се тамо гледа да маса брзо врети отпочне, па ма се и загревала; јер се иначе мало образује угљене киселине, те атмосФерски ваздух има уплива. Ако се за време врења још поклопац начињен од комине, која се издигне, чешће потапа у течност саму, онда се врење још убрза; а још препречи и образовање сирћетне киселине нарочито се ово чини

пре но што ће се шира оточити. Понегде недирају тај поклопац, већ кад се укисели, а они онда скину покварено, а осЈ -ало потанљу. 0 времену кад се и? каце одваја комина управља се по укусу и оку, т. ј. но боји и кад шећер са свим ишчезне. Боја је управо најважније мерило. и то се тек искуством дознаје. Еомина у северним пределима не садржи сирћета као што је то на југу скоро правило; али тачо опет више су нресе у потреби, а овим се опет постигне мимо веће боје и јачине већа опорост, те се по кад што несме ни мешати са самотоком. Да би разне сорте винове лозе проучили, како вино дају, добро је одвајати мале пробе и зато би били добри Фртаљ -аковчићи. Сједињавања тих вина и мешање у извесној сразмери најбоље је предузети одмапосле бурног врења. Ако-лићемо за се задржати сваку сорту, то је можемо у крчазима или удесним Флашама сместити. 3. Како се прави бургундско црно вино.' Пола изгњечено грожђе носи се у чабровима кући, где се у каци гази, и ничим се даље не подстрекава врење; већ кад само од себе врети отпочне и то увелико, ондау!)у сасвии голи људи в газе по кљуку док се грожђе добро неизгњечи и неизмеша. Одмах после овог рада (2—3 сахата) носи се кљук у дрвеним кантама, баквицама на прес са вином заједно пролази и цеди се, а неотаче доле кроз славину, Дрво за ове баквице узима се липово. При пресовању гледа се да се производ који је добивен иод већим притиском подједнако измеша са самотоком. НаЈпоследње добивено одвајају неки сасвим, Овај начин сад се у многоме поправља, но што је важио за ово вино, то је, што се постепено гњечи те и шећер лагано превире. Тога ради често продају нову ширу па и само грожђе и превирућу масу. Носле 15. дана ношто <у превирала, и ако не еасвим пуна стојала, допуне се и оставе тако до отакања.

ДОПИСИ „ГЛАСА НАРОДА."

— Из Дивоша. Ево се и ја латих пера, да вам се из овога места јавим. — Овдашњи сељави, јако су заузети за своју радву, но по гдекоји наггазе се, који не маре за онстанак живота свога. војима не лежи на срцу, да себе своју радњу и своју породицу осигурају. Ти људи, вао да мисле, даКеихБог ранити, идш 1е им само од себе родити, а они само на готово доКи. Још имам примети да веЕином овдашљи људи, слабо се брину, да им деца у школу иду. На жалост! Друге народности своју децу терају у школу, а наши Срби недопуштају, веЕих тврају да свиње и говеда чувају. Еад би наши људи знади, од каке је користи школа за дете, заиста да их неби из школе вадшш; већ их драгом вољом шиљали. Зар они сами не могу тодико досљедни бига, да увиде на себи, да они, у њихова доба вису могди, шга нису хтели у школу иЕи; те зато и проклињу

евоје старвЈе, хоВеду ли да и њих њихови млаЈи проклињу? Школа је живот човеков! Овде је код нас добро усев потерао у свачем, и ако тако и на даље остане; можемо се надати „родној години." Време би и било! — Једна мана има код нашег народа, да незна употребити земљу на своју корист. Еолико има пустеземље,што лежи бадаваде. Та земља, кад би се обделавада, добро неговала и надгледала, могла би велику корист нашем народу донети. Узмимо горњо-немце, и остале народности земљеделце сваку стопу земље поса^ују и вуку корист. Зато им и цвета економија.—У будуЕе, држим, да Ее и наш народ до те свести доЕи, и увидити, каке штете има, што ова пуста земља не даје иикака пдода. — К -