Glasnik Skopskog naučnog društva
6 Гласник Скопског Научно Друштва
великом пак одељку, који ја овде не могу цели исписивати, о борбама Стефана Војислава с Византијом 1042, добили су Срби код Скилице и друго име, Тривали, којим се иначе византински историци много служе, када пишу о Србима. Он почиње своје разлагање овако: „Јлеффусо уфр тоб жад Воофааво) фатер ертросугу гррђут, фпобрфутос Фпо тоб Вобауцоо жао те ЧАХошжа патасубутос 60, “а, То ВадХобс хаљ Јербојб хор та поббошта убуђ хол Роџоие бтухос жололреујоутоб Хаг Хтбонбуоо...“% По овом самом месту би се управо могло мислити, да и Срби и Тривали нису баш исто, јер се засебно спомињу и још уз њих „Те побаокто убуђ“ Али по даљем приказивању излази да Скилица јамачно сматра Србе и ТТривале истим народом, јер устанике зове час само Тривалима, час само Србима; прва два пута, када устанике зове једним именом, употребљава име Тривали (543, 20 и 544, 3), а друга два пута Срби (544, 5 и 544, 8). (ве догађаје, које Скилица приписује Тривалима, морало се, разуме се, без обзира на спомињање имена Тривала, пренети на Србе, јер 'Тривала тада давно није било.
У једној малој белешци, где се нотира долазак Михаилов на престо, зове Скилица (Србе опет Тривалима и Србима: „Тете 61 хад МејопАд 6 тоб 1549 усо обе, жол ТофиХхкбу же Убрфоу џета тоу полера жаластав орулубо стеубето 70) Вокићеб, ход топе сорштуом ход фис тбу "Роџакоу =ууртретог, пошотосто око ИЕ фе(с 68 Могло би се с много вероватности тврдити, да је један Скилицин извор звао покорене Србе 1018 или 1019 Хрватима, или, можда (како се Рачки довијао) Србима или Хрватима, од чега је остало само Хрвати, а други, где је (Скилица нашао вести о Стефану Војиславу и његову сину Михаилу, да је звао Србе Тривалима или Србима, што је Скилица тако и преузео. Трећи је његов низ вести најзанимљивији, јер се у њему идентифицирају Срби с Хрватима, и то сасвим децидирано, још изразитије него с Тривалима.
То је знаменити одељак из Скилице, у ком је он сабрао занимљиве вести о македонском устанку под Георгијем Војтјехом 1073. Најважнији је, овде, почетак: „Тф 6Е побтф Еле: ђе Восујејис од720 (вс. Михаила МП Дуке), (уби фуос (а, тр тву БерВоу ЕРуос, 066 67 хол Хооритав жоХоба, ТУ ВооХусииау ЕПАЈЕ палобоодосбуеубу.“5 Јаснија идентификација Срба и Хрвата не може се замислити. У даљем разлагању је Скилица поступао сасвим аналогно као и у великом одељку о Стефану Војиславу. Опет даје на почетку одељка Србима два имена, тамо ривали или Срби, а овде Хрвати или Срби, а потом употребљава које било од тих имена место обадва. Можда и то чини по неком правилу. Јер, тамо је назвао (Србе прво двапут Тривалима и онда двапут Србима, а овде их наизменце зове прво Хрватима (Глас СХХХМ, 151), онда Србима (716, 7), па опет Хрватима (717, 6) и на крају одељка Србима (718, 11); прво правило, да (Скилица на почетку разлагања употребљава два имена а касније по једно, сасвим је сигурно и очевидно свесно примењено, као стилски украс, док је друго правило, да и у наизменичном употребљавању једног имена има неког реда, можда пуки случај.
Када се овако претресу сва места, где и како Скилица спомиње Хрвате, и види, да их је у овом другом одељку само ставио место раније употребљеног имена Тривала, као синонима за (Србе, онда је сасвим јасно да се све вести, које су код Скилице сачуване као вести о Хрватима, јамачно тичу Срба. Ако би досад још ипак могло бити неке сумње о томе, онда је сада свака недоумица разбијена с оним местом из Скилице, које је у ранијим издањима испало, а које је Божидар Прокић нашао у познатом бечком рукопису Скилице и с њиме овако допунио штампано издање: „“-00 халф уђу ВорАусроу пробусутаа 25050 Љу Моуатћсу Фрутруду буте ттушжља0оте ту ебртигусву Хробфтоу туђу обитосу те гу Дехатерошс жоћ Пратрфто погобџеуоу ха! уфрау о0% ОМ уђу 690 гаотоу
Љга., 543—5.
1
2 Њга., 543.
з љга., 607.
" Бга., 714—8. • Љга., 714.