Glasnik Skopskog naučnog društva

Како су називали Србе и Хрваше визаншински исшориши Хи ХИ века #

Еусуте старта. аотоб 08 соуеруђо, бобуол те боб тбу зифу ф0тоб, (6 ФУ о9тбу Вас ћео ВооХушиог дуожтроса..““ Види се да је Скилици хрватска земља тамо где су Котор и Папратна, а то су престонице српских зетских владара.

Но и без ове одличне потврде су готово сви од реда старији историци били мишљења да се овај цели Скилицин одељак тиче само Срба и да нема никакве везе с хрватском историјом. То је било већ мишљење М. Орбинија, који свакојако није ни знао директно за Скилицу и његова преписивача Георгија Кедрина, него само за Јована Зонару, који је саставио извод из Скилице о догађајима који се овде претресају. (Он је, истина, у свом тексту написао ово: „Ја аџезјо [етро (соте зепце 1 опата пеЏа ума ф Масћеје, Боћџојо де! Риса |регадоге) | Стађан, аитепн сћатан Зегицј, аззангопо 4 Кеспо ф! Вугама, е у] ргезеко ајсши Јиосћ!: та доро [Јане тоне Банасће запошпозе, Гагопо азтећ фи прага а! Јог раезе.“ Али са стране је додао као кратак тумач овог одељка: „Зети аззаапо 1 Беспо а! Вшетамла.“- (Сматрао је, дакле, да је име Хрвата овде само синоним за Србе. Луциус пак, коме је потпуни текст Скилице био познат (како је онда био штампан), одлично га је коментирао, много боље него ранији текст, где се код Скилице спомињу Хрвати први пут: „Еодет Гпрегапе М:сћаеје Стоакозв; ме] Чегујов Парепшт мехазве зегтфипЕ Сигорајаез Јпд, 11. Зегуогшт сеп5, диоз ебНат (Сагуајаз уосапб, ехшђ, + Вистамат по зегу ега гедастика. Топатав ето Тетгћо рогто аппо Гпреги (Рагаргласј) сепз. Стођакогцт, 4105 попа! Чегуо5 уосапћ, Вијтамат оссираге адутезза ез! ас диаедат Јоса сери, зед тами ргаеј 5 фасна, гошие шпбтпаџе саезј, Ешт Н5 ехстаћ, аџае «елџегаћ, (шп Чемјсћа, е; Вотапа афШоле ехршва, тл зиа5 зедез гефте соасја езћ. Ап ашет | (ептЕ Чегац, ме! Стоман, ашђишп, зед ронНиз Сигорајакае деЊегепдаит, а дио Топатат тића зизсер!аве сопзјаћ, еј Сгомавав пп Пајпај. (Стаесј (ипес зибана лаћ] еслазе герегишт, 1део робив Чепшоз Кшезе сит Сигорајаја Фсепаит, аш Вијтапат ташегатипе, ећ заере детде !Чет ећесеге.““ (Ово мишљење Луциусово примио је без икаква предомишљања и Микоци, јер се оно више слаже с његовим ранијим схватањем првог спомена Хрвата код Скилице него ли с Луциусовим.“ Исто је тако усвојио овакво тумачење Скилице, на овом месту, и Рачки, да све остале историке, као мање самосталне и неутицајне, изоставим. Када је расправљао у својој студији „Борба Јужних Словена за државну неодвисност у ХГ виску“ о другом устанку македонских (Словена и о улози Зете у њему, он је био сасвим начисто с тиме, датуу Скилицином разлагању нема никаквих вести из хрватске историје, него да се име Хрват употребљава само као синоним за Србин То је језгровито рекао у својој збирци извора за хрватску историју доба народне династије овим ставом: „Оџаелат шпр. Млсћае! Ш ад зиррпитепаоз Сћгоаћов еБ Плосјепзез есегњћ, дет КИсерћогив Вгуепиз зибзедџе Ри515 патта! а|аче а те т Када ХХМ., 123 55. шђемиз ехрозЊа зшт!. Опмшт Еатеп Сћгоаћогита попипе Ћее Јос! Зе! еоелћиг, ргошн грва ехрозШопја земез ехжа отпе дибшт рог, а пл ћос орете пизза [аситиз. Сћгоавогшт еб Бетогшт потеп ођзаџе Ффзеппипе адћђишт шазе, Еезна езе [оаппез Хопагаз, аш аппа!. 15. ХУШ, е. 17. р. 226. ед. Мепећ. емчпдет еуетит ехропете адаогзив езе Ша: „ТФ тртф б' сте тђе Восићећис сутоб тб тбу Хроважоу 6уос, обс 67 жар Јјерђорб тувб жекобо, жежучјто, тђу тбу Ворхуфром уфрау бтилвувцртуљс жаласугу.“% Исто мишљење је заступао и

1 Љаа. 715. Иза буте долази уметак из бечког рукописа, од турихођта до #0770. Прокић Б., Јован Скилица као извор за историју маћедонске словенске државе, Глас СХХХМ (1910), 151.

• Офте М., 1 геапо де об Зјам ћосто! соггоћатепће ден 5ећамот, 1601, 449. Он је још на једном месту поистоветио Србе и Хрвате, иако је у извору, на овом месту, нашао само Хрвате: „КНогпајо адипаис ипеопе а сазва 51 товзе соло Ја Стађана, да аћи деба ЕКаззла, сће а аие] ћетро ега !п Јеса соп | Јпрего Котало.“ Са стране је записао: „Сктођан да аби де Ваззја т1 Чаппо гоНа а Зипеопе Вштаго.“, 426; то је преузео из Зонаре (ед. Вопп. Ш, 473), али је Србе сам додао.

8 Јоаптав Биси о. с. Јђ. П, сар 12.

4 Јозерћа Мпкост о. с., 420.

5 Кавја Е., Вођа... Кад ХХУП (1874), 123—30.

5 Кавћ: Р., Поситепа..., 455.