Glasnik Skopskog naučnog društva

290 Гласник Скопског Научно Друшшва

културе. Аналогије са сличним комадима, који су нађени у Троји“) или на другим местима микенске културе, јесу јасне. Као што је већ Митић с правом за накит из Велике Врбице казао, да он потиче из млађег бронзаног доба, то можемо и ми за овај накит из Јужне Србије рећи, да потиче из краја бронзаног доба, или, ако хоћемо да дамо једно приближно апсолутно датирање, из краја

друге или почетка прве тисуће пре Христа. Балдуин Сарпа.

СКОПСКИ МИТРОПОЛИТ СИЛВЕСТАР.

У нартексу манастира Грачанице на Косову, на северном зиду у десној ниши, где је фреско насликан Св. Андрија Јуродиви, налази се овај до сада неопажени и необјављени запис:

1 волео ст ж Хе пази Ћ ~ и ГА орон У [о ЈЕ ји прставне докри Но БЛаЖЕННИ архтерен

гр Ч~ гп

мијжоли скоску ку Сивсте Бој ЕМУ вАчна паметњ докром Оц8 ! оучи– тело, О њЕ оуви намњ За такога УчНела помеже ВА (ТЕ ври тако неокртав се ВА срвсцен ЗЕМАН. | Зи .

(е же ви при патртарху сркском ку Мадим многа ЕМ лКта.

Запис је урезан брзописом, оштрим тврдим предметом на зиду с десне стране слике Св. Андрије, ниже левог колена светитељева.

(Сем овога до сада непознатога записа, који тако живо карактерише тугу записивача за преминулим, 1669. године, скопским митрополитом Силвестром, како се у запису каже: јединствено добрим оцем и учитељем онога времена у целој српској земљи, има још неколико објављених записа, који нам дају могућност, да о том одличном претставнику српске цркве и народа у Скопљу, из краја ХМП. века, сазнамо неке појединости.

Из власторучног записа митрополитова на књизи „Зонара Летописац“, која се сада налази у бившој Царској Библиотеци у Бечу (бр. 126) види се, да је скопски митрополит Силвестар био пострижник манастира Мораче у Црној Гори и да је, по свој прилици, и родом био из оних крајева. Он, на име, каже у запису: да поменуту књигу шаље 15 априла 1663. год. из Маркова манастира близу града Скопља, по свом духовном брату и по „плти“ рођаку јеромонаху Никону „ва своју мње обишељ монастир Морачу, шдежсе убоше мог власи остризал јесам“ (Споменик Ш, 206, бр. 42). А да је те године у месецу априлу митрополит (илвестар дуже времена бавио се у Марковом манастиру, имамо сведочанство и у једном запису на олову испод кубета с источне стране на крову тога манастира, где се каже: „узпе се на цркву грјешни Силвестер митрополит скопски лето 7171 (1663), мјесеца априла 8“ (љЉ. Стојановић, Записи и натписи бр. 6937).

Митрополит Силвестар био је раније ексарх пећског патријарха Пајсија и као такав обилазио је све области Пећске Патријаршије. Из записа у Пећском поменику, који се сада налази у Библиотеци Академије Наука у Београду (бр. 61), зна се, да је патријархов ексарх Силвестар 1625.—1626. год. обишао Самоков, Софију, Београд, Бачку и Херцеговину (Гласник Срп. Учен. Друштва ХИ. 7); а по једном запису у књизи „Житије Андрије Јуродива“, која се данас налази у манастиру Св. Тројице код Плеваља, ексарх Силвестар био је 1. децембра 1625.год. у своме манастиру Морачи и даровао му „за своју душу“ ту књигу (Гласник Земаљ. Музеја у Босни и Херцеговини, 1901, 319—320). — Занимљиво је, да је запис о смрти Силвестровој у Грачаници урезан баш поред фреске Андрије Јуродивога, чије је рукописно Житије Силвестар даровао своме манастиру.

7) Упор. н. пр. Пбгргеја, Ттоја чипа Шоп [. 361. Е!р. 303.