Glasnik Skopskog naučnog društva

Белешке 291

Као патријарашки ексарх Силвестар је дао „в своју обитељ Морачу“ и један панагијар, који се данас налази у манастиру Крушедолу у Фрушкој Гори (Старинар 1886, 86).

Најзад, по једном запису из 1645. Год. на једној икони у манастиру Морачи, изгледа да се (илвестар доцније вратио у свој манастир Морачу и да је те године био „дофиар“. Ако је то тачно онда би знали и за његово презиме, јер се морачки дохиар (илвестар, на тој икони назива „от Лазаревић“ (Љ. Стојановић, Записи и натписи, бр. 1397). Лако је могуће, да је доцније Силвестар директно из манастира позван за митрополита скопског, после митрополита Никанора, који се још 1646. год. помиње као митрополит Скопља и Полога

(Гедеон Јуришић, Дечански Првенацђ, 107). РБад. М. Грујић.

АНДРИЈА ЗМАЈЕВИЋ О ПАТРИЈАРХУ АРСЕНИЈУ Ш.

Још је Сима Милутиновић однекуд тачно знао, да се патријарх Арсеније Ш родио на Цетињу, само што је било тешко веровати на реч том конфузном човеку (4. Р/увараиј, (О отаџбини и презимену Арсенија Ш. српског патријарха, Српски Сион ХМ [Сремски Карловци 1904] 464). Међутим ми сад можемо да изнесемо један далеко старији доказ за исправност тога мишљења. Католички примас Србије и барски надбискуп Андрија Змајевић (именован 23 фебруара 1671, умро 7 децембра 1694) написао је одличном прозом једно крупно компилаторско дело, у ком је трактирао историју од створења света па до својих дана, назвао га „Држава света, славна и крепосна љетописа пцрковнога“ и 1675 наменио римској конгрегацији „Пе ргорасапда Бае“. У том делу на стр. 817—818 под рубриком „Шћепан Црноевић“ писао је Змајевић на концу год. 1673 или у почетку 1674 и ове занимљиве речи: „Када се диже из речене земље исти Црноевић, за не остати под облашћу турском (малу цијену чинећи од кућа, баштина и осталијех добара својијех) предигоше с њим и наши стари ЗМАЈЕВИЋИ, к владању славне господе млетачке и они придоше, од којијех милостиво примљени (како свједоче дукале, које се у нас находе) у Котор на Мрлатово, недалеко од града, оградише кућу и код ње цркву, која обаљена у рати годишта 1571 близу мирова исте куће и данашњи дан види се. тле женећи се у Пераст премјестише се, гдје по милости Божјо' установићена кућа наша напредује. А који осташе у Црно' Гори крћшани, и сада како кнезови земље владају, од њих се у Цешине роди Арсеније, пећски патријарка, Србске земље, Бугарске, Босне и Арбаније по начину србскому свијех метрополита начелник, који сада речене државе духовнијем начином угодно влада, будући од саме тридесет и два годишта. Наш драг пријатељ, и у владању реченога краљества (Сервије (кога се сада и ми недостојни начелник по обичају Свете Римске Цркве находимо) како је друзбеник, дао Бог, да у послуху Светога Пристоља буде како и Свети (Сава, на мјесто кога сједи.“

Пераштанин Змајевић седећи у Паштровићима без сумње је сасвим тачно знао, откуд је његов пријатељ патријарх Арсеније |, па кад нам и он каже,

да је с Цетиња, можемо му апсолутно веровати. Пешар Колендић.

ПАТРИЈАРАШКИ ДАСКАЛ И ПРОТОСИНЂЕЛ ВИСАРИОН ПАВЛОВИЋ.

Међу првим реформаторима црквенога и народног живота Срба под аустроугарском влашћу, у првој половини ХУШ. века, био је и ранији патријарашки даскаћ, потоњи епископ бачки Висарион Павловић (1731.—1756. год.). (Са његовим именом први пут се сретамо у писму пећског патријарха Мојсија Рајовића, упућеног из Пећи, 5 јуна 1720. год., врховном митрополиту аустроугарских